Srpsko-turska ljubav u Jagodini
Jagodinci poslednjih meseci ne odvajaju oči od turskih serija koje su osvojile srpske gledaoce. Plaču sa njima, raduju se, brinu i navijaju za neki ljubavni par. Ipak, mnogi Jagodinci ne znaju da u njihovom gradu živi tursko-srpski par, čija ljubav traje 34 godine.
Kader Zulbeari potiče iz Makedonije, jer, kako sam kaže, neki Turci su ostali da žive u bivšoj Jugoslaviji. Njegov pradeda Jahje bio je aga i posedovao pola Makedonije, ali su ga ubili Albanci.
Kaderov otac, koji se takođe zvao Jahje, a prezivao Zumbearović, rođen je u selu Vrapčište kod Gostivara u Makedoniji, dok je majka Helena Muzolari, poreklom iz nekadašnje Čehoslovačke.
Jahje ju je tamo i upoznao, dok je radio kao poslastičar.
Pedesetih godina prošlog veka Jahje je držao poslastičarnice širom bivše Jugoslavije da bi se 1960. nastanio u Jagodini.
I njegov sin Kader je od 1960. do 1980. godine imao poslastičarnicu u Jagodini, a potom osam godina u Zadru. Potom se vratio u Jagodinu, jer kaže da je u njoj proveo najlepše godine. Njegove sestre Aslijan i Gulka žive u Makedoniji, a njegovi sinovi iz prvog braka Eran, Erol i Hatiđe žive u Slovačkoj, gde se bave poslastičarstvom.
- Žao mi je što smo jagodinsku poslastičarnicu dali u zakup kad smo otišli u Zadar. Ne može automehaničar da bude poslastičar. Mi taj zanat prenosimo s kolena na koleno - kaže Kader.
Kosa za muža
Njegova supruga Slobodanka tvrdi da su Srbi toliko zavoleli turske serije, zato što postoji sličnost u običajima i ponašanju.
- Iako sam odrastala u srpskoj porodici u Ravnoj Reci, sećam se da moja majka nikada nije dozvolila da joj bilo ko osim članova porodice vidi kosu. Uvek je nosila maramu. I za Srbe i za Turke kosa je najlepši ukras žene i ona se čuva samo za muža. Tako se još ponašaju žene na selu, dok su u gradovima žene malo liberalnije - kaže Slobodanka Zulbeari.
Ona i njen suprug Kader 27. januara proslavili su 34 godine srećnog braka.
- Žena mora da čuva muža i da bude žena u pravom smislu te reči. A muž zavisi od žene. Moja majka je pričala da žena drži tri ćoška kuće, a muž samo jedan. On samo radi i donosi, jer mi slabo dajemo ženama da rade - kaže Kader.
On dodaje da su ljubav i uzajamno poštovanje recept za svaki uspešan brak.
U njihovoj kući, kaže, niko ne podiže glas. O svemu se dogovaraju, mada na kraju bude kako on odluči. Jedino popusti unuci Lejli.
- Nije to bila ljubav na prvi pogled. Mislila sam da ću znati ko je čovek mog života čim ga vidim.
Kada sam počela da radim u Kaderovoj poslastičarnici u Jagodini, videla sam da je divan i veoma nežan čovek. Posebno prema radnicima. Svima je kupovao po kutiju cigareta svakog dana, čak i garderobu, a obezbeđivao nam je i hranu. Ali bio je i veoma lep.
Imala sam problema sa ovdašnjim ženama, ali on se odlučio za mene i ostao mi je veran, jer njihova vera zabranjuje preljubu - zadovoljno će Slobodanka, dodajući da ne zna za velike svađe, niti je Kader ikada digao ruku na nju.
Pop i dugme
Slobodanka je prihvatila čija je reč poslednja:
- Imao je 30 godina i sasvim je bilo logično da bude glava porodice. Sve sam od njega naučila. Čak i da kuvam. Ali, on ni dan-danas ne izađe iz kuće da me ne poljubi, ne vrati se iz grada da me opet ne poljubi. Ljubav je ključ. Ako nje nema, prve nesuglasice će vas razdvojiti. A naša vera ne dozvoljava razvod.
Njihov sin Ali i snaha Sandra slažu se da brak čine drugarstvo i ljubav. Bira se, kako oboje kažu, jednom za ceo život.
Inače, Ali je jedini iz porodice koji nije nastavio tradiciju bavljenja poslastičarstvom.
Završio je poljoprivrednu školu u Svilajncu, ali radi kao konobar i šanker u kafiću na Radničkom univerzitetu.
- Eto i ja sam u ugostiteljstvu. Tada je bilo više novca u kafiću nego u poslastičarnici, jer moj tata nije hteo da drži alkohol u poslastičarnici. A obična poslastičarnica ne može da uspe.
Škola me nije baš mnogo interesovala, jer sam rano počeo da zarađujem. Prvi posao mi je bio raznošenje kafe po pijaci posle šestog razreda osnovne škole. Otac me je na taj način kaznio što sam imao sve dvojke. Od tada mi se osladila para - priča Ali kroz osmeh.
Njegova supruga Sandra kaže da se u Alija zaljubila na prvi pogled i da njeni roditelji nisu imali ništa protiv tog braka. Zulberaijevi je ne prisiljavaju da promeni veru i na poslednjem popisu prijavila se kao Srpkinja. S druge strane, Slobodanka se izjašnjava kao Turkinja.
- Potičem iz pravoslavne porodice, ali ja nisam ni imala veru, pa nisam mogla da je promenim. U vreme kada sam išla u školu nismo smeli da pominjemo Boga, jer bismo dobili jedinicu. Moji su slavili slavu, ali nisu išli u crkvu, niti su nas vodili u nju. Kad bi prošao sveštenik, mi smo se držali za dugmad - priča Slobodanka.
Ljubav i vera
Kada se udala za Kadera i videla da se pet puta dnevno moli i čita "Kuran", Slobodanka je pomislila da joj je muž fanatik. Onda ga je zamolila da joj kupi verske knjige na srpskom jeziku. Tako je počela je da uči molitve na arapskom, jer se jedino one ne prevode ni na jedan jezik i jedva bi čekala da se on vrati s posla da je on presliša. Tako je ljubav učinila svoje.
Kućna disciplina
Kader ima puno prijatelja Srba. On odlazi kod njih na slave, a oni dolaze kod njega na Bajram. Kaže da da je vaspitan da poštuje državu u kojoj živi, da je brani i da gine za nju.
- Prema deci smo dosta strogi. Dok nije postao punoletan, Ali je mogao da izlazi samo do 10 uveče. E, kasnije je on bio odgovoran za svoje postupke. Ali, kada bi mi napravio neki belaj, nadrljao bi - iskren je Kader. |
