Ovako država tretira svoje građanke

Žene kojima je zbog operacije karcinoma uklonjena dojka imaju pravo na ugradnju imlantanta o trošku Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, ali niko im ne garantuje kako će taj zahvat biti urađen. Problem je i u tome što država plaća rekonstrukciju samo obolele dojke, a to što usaglašenost sa drugom zdravom ne postoji nikoga ne zanima. Ovako izgledaju grudi pacijentkinje posle estetske rekonstrukcije dojke urađene zbog mastektomije.

Pacijentkinja posle neuspele rekonstrukcije bolesne (na slici desno) i odbijanja da joj se uradi simetrija sa zdravom (na slici levo) dojkom

"Ja sam sada veći invalid nego što sam bila. Da su mi rekli na početku da će mi samo uraditi rekonstrukciju dojke koju nemam, a da drugu stranu sama moram da platim, nikada ne bi ulazila u ovaj program, jer za to nemam para. Ovo nije podrška ženama obolelim od raka, ovo je dodatno ponižavanje. Moje grudi tek sada ninašta ne liče", očajna i kroz suze priča V.D.R (47) kojoj je ugrađen implant u odstranjenu dojku o trošku Zdravstvenog osiguranja, ali korekciju druge dojke, kako bi bile simetrične, sama mora da plati 126.000 dinara.

V.D.R. nije jedina žena koja ima ovaj problem, takvih je na desetine, jer Zakon o zdravstvenom osiguranju iz 2005. godine finansira samo ugradnju implanta na mesto odstranjene dojke, dok intervenciju na drugoj dojci da bi se postigla simetrija mora da finansira sam pacijent.

Drama ove žene počela je 2009. godine, kada je otkriveno da ima karcinom dojke. Hrabro se suočila sa bolešću i nastavila dalje. U KBC "Bežanijska kosa" odstranjena joj je leva dojka. Operacija je dobro prošla tako da se puna nade i po savetu lekara otišla u Centar za opekotine, plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju KCS da joj se o trošku Zdravstvenog fonda ugradi implant. Usledili su mesici čekanja.

"Ugrađena mi je ekspander - privremena proteza čija je funkcija da raširi kožu. Rečeno mi je da ću ga nositi dva - tri meseca i da mora da se na svake dve nedelje puni fiziološkim rastvorom. Umesto dva, ekspander sam nosila devet meseci, a svaki odlazak na punjenje značio je višesatno čekanje po čekaonicama i parkovima u Zvečanskoj", priseća se ova žena.

Ugradnja implanta, nastavlja ona, konačno je zakazana za 19. maj 2011. godine i plan je bio da se rade obe strane. Lekar koji je radio intervenciju savetovao joj je da se ipak ne rade odjednom obe strane, jer će biti asimetrične, već da se prvo ugradi implant, a za dva- tri meseca da se obavi korekcija druge dojke. Prvi šok usledio je, kada je videla kako je urađena intervencija, jer je implant ugrađen previsoko i došao je skoro do ključne kosti.

"Otišla sam kod direktora da se žalim na dr Nebojšu Đuknića, koji je radio operaciju i da se ubrza korekcija druge dojke, ali tu je usledio novi šok. On mi je saopštio da od jula 2011. godine Fond više ne finansira operaciju zdrave dojke kako bi se postigla simetrija. Da sam na početku znala da Fond finansira samo ugradnju implanta, a ne i korekciju druge dojke ne bi ništa radila. Sa penzijom od 19.000 dinara ne mogu ni da razmišljam o tome", ogorčena je V.D.R.

U Centru za opekotine, plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju KCS ne poriču da asimetrija grudi postoji i kažu da je planirana još jedna intervencija, ali da su im sada ruke vezane jer Zdravstveni fond od jula prošle godine više ne prima fakture za intervencije na zdravoj dojci.

"Poznat mi je ceo slučaj i na žalost ova žena se našla u zakonskom raskoraku. Od jula prošle godine Zdavstveni fond više ne pokriva bilo kakve korekcije na zdravoj dojci. Jedino što možemo da uradimo, a to smo joj i ponudili, jeste da uradimo korekciju implanta i da se koliko- toliko popravi ova bolesna strana. I nije samo ova žena u problemu, ima takvih još", rekao je za "Blic" dr Milan Todorović, direktor Centru za opekotine, plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju KCS.