Kratak put od očaja do pobune
Dr Zoran Đurić, neuropsihijatar u beogradskoj klinici za psihijatriju "Dr Laza Lazarević" kaže za "Vesti" da narod u vreme krize i loše situacije u zemlji gubi poverenje u institucije, a ljudi u očaju su skloni da dignu ruku na sebe i počine najsvirepiji zločin. Nagomilano nezadovoljstvo, kako ukazuje, pojedince može da poveže u grupu nezadovoljnika spremnih na nemire.
Ljudi u vreme velikih društvenih kriza, gube poverenje u vrednosti društva, jer nemaju novca, ni osnovnih uslova za život.
Tada gube nadu i skloni su samoubistvu zbog društvene anomije koja predstavlja stanje poljuljanih i razgrađenih institucija, objašnjava dr Đurić.
Može li očaj da bude toliki da neko oduzme život sebi ili drugom?
- Može čovek, ali i ne mora da bude psihički bolestan da bi se odlučio na takve zločine.
Ako je bez ikakvih para, ukoliko je izgubio posao, a nema nade za novi ili nikako ne može da otplati kredit, pa mu se oduzima sve što ima...
To je ogromno opterećenje koje ga lomi i on ne vidi nikakav izlaz.
Ubistva su sve brutalnija, poput odsecanja glave, razbijanja lobanje čekićem. Kako to tumačite?
- Sve brutalnija ubistva su takođe deo društvene nesređenosti i neverovanja u institucije. To dovodi do različitih reakcija, pa smo pre nekoliko dana videli i da je čovek nezadovoljan načinom na koji je rađeno na njegovom slučaju i dužinom trajanja procesa, upao u policijsku stanicu, dohvatio policajce za taoce, preteći bombom, a potom i pucao.
Naše institucije su spore i neefikasne i to može ljude da dovede do očaja zbog nepravde i poljuljane psihičke ravnoteže. Ima i onih koji u takvim situacijama ne izdrže, već psihički pucaju i eksplozivno reaguju.
Kako država treba da reaguje u ovim okolnostima?
- Kada je društvo u padu, kada se fabrike zatvaraju, hiljade ljudi ostaje bez posla, što ugrožava i njihove porodice, država mora da se organizuje i rešava probleme.
Šta konkretno?
- Da se maksimalno posveti stvaranju okvira koji će građanima omogućiti normalan rad i život. Čuje se da je to teško u svetskoj ekonomskoj krizi, ali da se može dokaz su recimo Nemačka i Danska. Te zemlje uspevaju da odole krizi jer su im bolje postavljeni ekonomski politički sistem.
Može li nezadovoljstvo pojedinca da preraste u grupno?
- Može, ukoliko se produži ovakvo stanje u zemlji, odnosno ako se ne zaustavi trend propadanja. Kada je veliki broj građana u očajnom stanju to je pogodno tle za zapaljive ideje. Za sada imamo pojedinačne slučajeve, ali ako se nezadovoljstvo izazvano osećajem nepravde zgusne prerašće u kolektivno i pobunu.
Da li u Srbiji, osim socijalnog nezadovoljstva, može da izbije etnička pobuna, prvenstveno na Kosovu ili u Sandžaku?
- Ako se skupi ta kritična masa za ovu vrstu delovanja, može bez obzira na to o kojoj je vrsti nezadovoljstva reč.
Na Kosovu do toga neće doći, osim ukoliko se ne povuče međunarodna zajednica s tog područja, a u ostalim delovima zemlje, kao što sam rekao, ukoliko ljudima nije ponuđena perspektiva i neka nada u budućnost, može da dođe do zapaljivih procesa i bez obzira na njihovu nacionalnost.
A, znamo da je Balkan oduvek bio trusno i zapaljivo područje koje nije bilo teško potpaliti nacionalnom pričom.
Kriza izrodila nacizam
Čemu može da pogoduje loše stanje u društvu i državi?
U beznađu se mnogo lakše prihvataju one snage koje narodu govore da sve u zemlji može lako da se reši i ponavljaju da nešto nije trebalo da se ovako uradi, već onako.
|
