Kroz smetove do bolesnika

U danima kad se po zavejanoj Srbiji vodi bitka za mnoge živote, potez dvojice mladih Novopazaraca - Boška Mihajlovića, asistenta na Učiteljskom fakultetu i Zdravka Ćurčića, studenta Fakulteta za fizičku kulturu, izazvao je divljenje žitelja Novog Pazara i Ivanjice, ali i cele Srbije.

Ono što nije uspelo teškim buldožerima i obučenim spasiocima s motornim sankama, pošlo je za rukom dvojici odličnih sportista, upornih i hrabrih momaka.

KALJENJE U SMETOVIMA: Boško i Zdravko

 

  U zabito i zavejano selo Vučak na Goliji, sa svih strana odsečenom od sveta, meštaninu i teškom bolesniku Milivoju Dramnićaninu uspeli su da u poslednjem trenutku dopreme insulin i tako mu spasu život. Drugom žitelju ovog sela Živoradu Dramnićaninu takođe su doneli potrebne lekove.

- Posredstvom medija, a i nekih prijatelja, čuli smo da su Milivoje i Živorad, naše komšije iz susedne opštine Ivanjica sa druge strane Golije, u životnoj opasnosti. Znali smo da je put do njih neizvestan i težak, da su smetovi visoki i po pet-šest metara. Vreme je bilo pakleno, kao u Sibiru, ipak, bez razmišljanja smo odlučili da krenemo - priča Boško Mihajlović.

Nismo mogli mirno da sedimo kod kuće a da stari, bolesni i nemoćni ljudi umiru bez lekova. Rekli smo sebi: idemo, pa šta god da bude, planinari smo godinama, uzdali smo se u znanje i iskustvo koje imamo, a ni upornost nam nikada nije manjkala. Uz sve to, ovog puta smo imali i veliki motiv da spasemo ljude - dodaje Boško Ćurčić.

Pošto su dobili blagoslov od oca Gerasima, igumana Đurđevih stupova, gde su često na molitvama, Boško i Zdravko su autobusom, preko Čačka, stigli do Ivanjice, a potom je počeo pakao:

HUMANOST: Sa bolesnim meštanima Vučka

 

- Za dvadesetak kilometara u jednom pravcu trebalo nam je više od 48 sati pešačenja. Probijali smo se kroz smetove visoke i preko glave, strahovali smo jedan za drugoga, noćili u jednoj kući, stigli do škole, a potom uz pomoć jednog meštanina,

i do kuće Milivoja Dramnićanina. Bio je iznenađen i srećan, insulin je stigao u minut do dvanaest - kaže Mihajlović.

Ova dvojica sportista potom su obišla sva domaćinstva u selu, nekima su u kuće uneli drva i vodu, nekima su nahranili i napojili stoku.

- Najduže smo se zadržali kod jednog starog domaćina, koji danima nije hranio stoku jer mu je sneg zatrpao seno. Sve smo lepo očistili, posetili smo i jednu baku kojoj smo nacepali drva, obećali smo da ćemo joj, ako se put ne raščisti, doneti i lekove. Pratimo situciju i ako bude potrebno, ponovo ćemo, ma koliko bilo teško i rizično, krenuti put Golije i zavejanog Vučka - poručuju Boško i Zdravko.