U Srbiji moguća krađa identiteta
Srbija i srpsko društvo se prema zaštiti privatnosti ne odnose na pravi način i zbog toga svesno tolerišu rizike, od kojih je najopasniji krađa identiteta i njegova zloupotreba, izjavio je danas Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić, otvarajući skup povodom evropskog Dana zaštite podataka o ličnosti.
Posledice nisu ni izdaleka tako male, kao što se kod nas pogrešno misli. Zbog toga je veoma važno da svi počnemo da uvažavamo zaštitu podataka o ličnosti, kao u razvijenim demokratskim zemljama, rekao je Šabić.
On je naglasio da je Srbija odavno potpisnik Konvencije 108 Saveta Evropse (SE), čime je preuzela sve međunarodne obaveze u primeni standarda zaštite podataka, ali ih realno, u praksi ne primenjuje.
Prema rečima Šabića, najveći fenomen u zloupotrebi privatnosti u današnje vreme je krađa identiteta, odnosno mogućnost da se zloupotrebe tuđi lični podataka, do kojih se dođe usled neodgovornosti, bilo vlasnika ili nekog drugog koji ih je poverio - banke, kadrovske službe, državne administracije, bilo zarad imovinske koristi, bilo da se drugom nanese šteta.
"Šteta koja tako nastaje meri se stotinama milijardi dolara, a još su mnogo veće štete koje se ne mere novcem. Neko može da ostavi vaš trag iza svog krivičnog dela, može da vas dovede u sukob sa zakonom ili okruženjem, a svi znamo šta u informatičko vreme znači mogućnost zloupotrebe podataka na socijalnoj mreži i internetu", izjavio je Šabić i upozorio da je najvažnije da se u toj sferi menja mentalitet ljudi, odnosno podiže svet stanovništva.
Prema oceni Šabića, u Srbiji i dalje postoji neodgovorni mentalitet po sistemu 'lako ćemo', misli se da se to dešava negde drugde.
"Danas je u Srbiji moguće otvoriti preduzeće na tuđe ime, zadužiti ga i čoveka dovesti ga u situaciju da sazna da ima preduzeće tek kad dobije sudski poziv, zbog duga od nekoliko miliona", ukazao je Poverenik.
Danas je u Srbiji moguće dobiti 10 ili 20 poziva za sud, zbog toga što ste navodno učinili prekršaj ili krivično delo, a zapravo niste, ali neko je došao u poziciju da se koristi vašim podacima, upozorio je Šabić.
Šta je to "pravo na privatnost"?
Zaštitnik građana Saša Janković izjavio je na skupu da kod nas nije priznato, niti garantovano u celosti pravo na privatnost, što je temelj prava na privatnost podataka o ličnosti i njihovu zaštitu, prava na nepovredivost komunikacije, doma.
"Pravo na privatnost je u osnovi ljudske slobode. Moje pravo da me svi ostave na miru, ukoliko nikoga ne ugrožavam, je osnova ljudske slobode i temelj svih mojih prava i niko nema pravo da ugrozi moju privatnost u većem obimu nego što je to propisano zakonom i nego što je neophodno da se ista takva sloboda obezbedi za svakog drugog pojedinca", predočio je Janković.
Šef Kancelarije Saveta Evrope (SE) Antje Rotemund je ukazala da je Konvencija 108 SE o zaštiti privatnosti u Srbiji stupila na snagu 2006. godine, kao obavezujući dokument, koji su ratifikovale 43 države.
Država Srbija se obavezala, ukazala je ona, da će odredbe evropske Konvencije primenjivati kako u državnoj upravi, tako i u privatnom sektoru. Država mora da obezbedi da su lični podaci tačni, da su prikupljeni na tačno utvrđen način, za određenu svrhu, da se čuvaju samo onoliko koliko je neophodno, odnosno da se brišu, kada više nisu potrebni, navela je Rotemund.
Podaci osetljive prirode o religiji, političkim uverenjima ili medicinske informacije o pojedincu imaju veoma strogu zaštitu, dodala je ona.
Evropski Dan zaštite podataka o ličnosti obeležava se 28. januara, na dan kada je 1981. godine usvojena Konvencija o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka, prvi akt koji na međunarodnom nivou uređuje obaveze država u zaštiti podataka o ličnosti.
