Dao sam reč, a to je svetinja
Nekada se data reč srpskog seljaka poštovala kao svetinja, a ugovor napisan na parčetu papira bio je tek podsetnik onoga što je dogovoreno. Otuda je i proistekla narodna izreka da se "vo vezuje za rogove, a čovek za reč". Gvozden Damljanović (92), srpski domaćin sa Ravne gore, dao je reč svom komšiji Momčilu Veskoviću od koga je pre 67 godina kupio imanje na Ravnoj gori, da će njegovim potomcima pokloniti deo kupljene zemlje.
Kako je došlo do toga da kupite tu zemlju?
- I Momčilo i ja smo u vreme Drugog svetskog rata bili mladi i dobri domaćini. Razlikovali smo se samo po tome što je on bio za četnike, a ja za partizane. Posle rata otišao sam kod Momčila da tražim da mi na godinu dana proda ispašu za moju stoku. Umesto toga, on je ponudio da mi proda 18 hektara svoje zemlje na Ravnoj gori, odakle je namerio da se odseli u Konjeviće kod Čačka. I tako, reč po reč, dogovorili smo se da kupim njegovu zemlju.
Da li ste napisali kupoprodajni ugovor?
- Jesmo, na parčetu papira, grafitnom olovkom. Ali, meni je bilo mnogo bitnije ono što smo se Momčilo i ja dogovorili. Između ostalog, Momčilo me tada zamolio, ako se desi da njegovi potomci budu zainteresovani da na bivšoj dedovini naprave kuću ili vikendicu, da im poklonim deo zemlje koju sam od njega kupio. Ja sam Momčilu dao reč da ću ispuniti njegovu želju. Eto, taj razgovor smo imali u aprilu 1945. godine. Momčilo je umro 1988. godine, a ja sam sve ovo vreme čekao da se pojavi neko od njegovih naslednika
Rukovanje umesto pečata- Ja sam davno svojim naslednicima ostavio u amanet da, ako se meni nešto desi, ispoštuju reč koju sam 1945. dao Momčilu Veskoviću. |
kako bih održao datu reč.
Momčilovi unuci, Milan (42) i Milorad Vesković (41), pojavili su se pre četiri godine?
- Milan i Milorad su došli na Ravnu goru na izlet i svratili kod mene. Čim su se pojavili na vratima i predstavili se, rekao sam im da ću održati reč koju sam dao njihovom dedi. Pokazao sam im imanje koje sam kupio i predložio da izaberu parče zemlje koje ću im pokloniti. Oni su mi ispričali kako im je deda, kad god bi se naljutio, govorio da će se vratiti na Ravnu goru "jer će mu Gvozden pokloniti parče zemlje".
Šta je bilo u međuvremenu?
- Vreme je prolazilo, a njih nema, a ja sam želeo da održim reč. U oktobru prošle godine spremio sam se i otišao u Konjeviće, do njihove kuće. Milana i Milorada, koji su bili prilično iznenađeni kad su me videli, odmah sam prekorio što nisu došli da završimo započeti posao. Ovih dana smo ponovo obišli imanje i nadam se da ćemo uskoro to završiti.
