Stranke na TV-u duže nego što bi smele
TV stanice su prethodnih godine kršile zakon kada su partijama pred izbore iznajmljivali termine u trajanju i od sat vremena, iako Zakon o oglašavanju jasno predviđa da EPP blok može da traje najduže 12 minuta na privatnim televizijama i šest na RTS, a drugačije nije predviđeno ni za vreme kampanja.
Prema podacima agencije "AGB Nilsen", građani Srbije su u predizbornoj kampanji za parlamentarne izbore 2008. bili prinuđeni da gledaju iznajmljene termine u trajanju od čak deset dana, a pred poslednje predsedničke izbore ukupno tri dana i 10 sati. Umesto redovnog programa, prikazivani su partijski spotovi i mitinzi, a vrhunac su bile završne konvencije koje su emitovane poslednjeg dana pred predizbornu tišinu.
Bojan Klačar iz Cesida kaže da ovakvo stranačko reklamiranje nema uporište u Zakonu o oglašavanju, kao i da ga je RRA prekršla upućivanjem obavezujućih uputstava komercijalnim televizijama.
RRA: Niko se ne buni
|
"RRA je televizijskim stanicama dozvoljavala 120 minuta dnevno iznajmljenih termina za parlamentarne izbora, a za predsedničke 90. Privatni emiteri su to dobro iskoristili, mada se time kršio zakon i ozbiljno narušavao televizijski program. Iako mi nismo generalno protiv političkog marketinga, vreme je da se u medijima tokom kampanja uvede neki red koji neće ozbiljnije narušavati programsku šemu, kao što je to bilo do sada", kaže Klačar i dodaje da se zakon kršio i kada su objavljivani stranački spotovi bez potpisa autora, kao i kada su se tokom reklamiranja "blatili“ politički protivnici.
Procenjuje se da su velike partije u predizbornoj kampanji samo za reklamiranje na TV stanicama izdvajale između dva i tri miliona evra, a da ih je sekunda političkog marketinga na televizijama sa nacionalnom frekvencijom koštala u proseku od čak 10.000 dinara. Termini od po pola sata ili 45 minuta iznajmljuju se uglavnom preko agencija i sekunda takve vrste stranačkog reklamiranja je nešto jeftinija.
Nemanja Nenadić iz organizacije "Transparentnost Srbija" navodi da nema sumnje da se i u ovom slučaju radi o klasičnom EPP.
"Ako su u pitanju iznajmljeni termini, jasno je da je reč o oglašavanju, bez obzira na to da li se promoviše deterdžent ili politička partija. Televizijski programi su tokom kampanja obilovali ovakvim sadržajima, i to je tolerisano, iako nije u skladu sa zakonom. Na ovaj način su TV stanice ozbiljno remetile svoju programsku šemu i koncept na osnovu kog su dobili frekvenciju. Mislim da bi ovaj segment marketinga nedvosmisleno trebalo urediti zakonom", kaže Nenadić.