U Srbiji se rađa sve više džambo beba
Broj dece koji se rodi sa težinom većom od 3.500 grama sve je veći u Srbiji. Bebe od pet kilograma postaju normalna pojava, a u Smederevu je rođen dečak težak šest kilograma, dok je rekorder devojčica od 7,2 kilograma rođena u Beogradu.
Američki naučnici pratili su veličinu beba na rođenju još od 1929. godine i otkrili da su bebe rođene poslednjih decenija za pola kilograma teže i oko 1,3 centimetra duže nego ranije. Ovu tezu potvrđuju i rezultati iz naše zemlje, pa tako podaci Zavoda za javno zdravlje "Batut" pokazuju da je u poslednjih desetak godina sve više beba težih od 3.500 grama, koliki je prosek, a sve manje onih lakših od tri kilograma. Da su mališani na rođenju sve veći, pokazuje i podatak da je u Srbiji u porastu i broj beba rođenih sa više od pet kilograma.
Kako izgleda dobiti jednu od najvećih beba u Srbiji ispričala je Divna Pantović iz Smedereva, čiji je sin Gojko pri rođenju krajem prošle godine imao čak 6,1 kilogram.
Vojvođanske bebe uvek bile veće
|
"Sve četvoro moje dece bilo je krupno na porođaju, svi su imale više od četiri kilograma. Na poslednjoj kontroli pred porođaj, pre nego što sam rodila Gojka, doktorka mi je rekla da će dete biti krupno, ali nije rekla koliko", ispričala je Divna. Ona navodi da Gojka posle svakog dojenja dohranjuje sa 80-90 grama mleka.
Kako kažu lekari, dužina beba zavisi od nekoliko faktora, a pre svega od konstitucije roditelja od kojih deca dobijaju nasledni potencijal. Lekari navode da za bebe koje se rode duže treba očekivati da će odrasti u više ljude, dok će bebe koje su se rodile teže biti sklonije gojaznosti u kasnijem životu.
U časopisu "Džornal of pedijatriks" nedavno su objavljeni rezultati istraživanje naučnika iz Ohaja koji su pratili razvoj beba tokom više generacija u pokušaju da utvrde faktore rizika za razvoj gojaznosti u kasnijem periodu života.
Ustanovljeno je da su bebe teže i duže nego bebe rođene prethodnih decenija, ali u uzrastu od godinu dana, većina posmatranih beba bila je iste veličine kao bebe iz prethodnih generacija, što navodi na zaključak da su one u prošlosti, iako su bile manje od današnjih beba, brže napredovale.
Rezultati pokazuju i da su majke krupnije nego pre nekoliko decenija, pa neki naučnici pretpostavljaju da će majka sa većim indeksom telesne mase roditi krupniju bebu, što može da dovede do toga da dete razvije gojaznost u kasnijem periodu detinjstva. Međutim, dalja istraživanja su pokazala da je jedan od uzroka i to što su majke sve zdravije i kvalitetnije žive, pa su i njihova novorođenčad sve veća.
“Imali smo bebe teške i po pet, šest kilograma, u velikim porodilištima svakodnevno se rodi bar jedna ili dve bebe koje su teže od četiri kilograma”, kaže dr Snežana Rakić, načelnica porodilišta u GAK "Narodni front".
Dr Nedeljko Radlović, pedijatar Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj, kaže da je činjenica da su ljudi generalno mnogo krupniji u odnosu na naše pretke, jer su uslovi života i ishrane danas znatno povoljniji nego u to doba.
"Međutim, dobili smo drugi problem, a to je gojaznost, jer danas čovek unosi više hrane, a manje se fizički troši. Tačno je da će duža beba kasnije verovatno biti viši čovek, ali isto tako se zna da će bebe koje su rođene sa viškom težine zadržati rizik od gojaznosti u kasnijem životu. Bebe koje su rođene sa normalnom težinom, a koje se ubuce do druge, treće godine života, verovatno će biti gojazni odrasli ljudi. Otuda pedijatri stalno skreću pažnju roditeljima da u tom uzrastu treba voditi računa o pravilnoj ishrani, čega se većina i pridržava", kaže Radlović.
