Tadićev plan u senci tehničkog dijaloga
Novi plan predsednika Tadića o Kosovu, predstavljen u velikom stilu, ostaje u senci tehničkih rešenja u dijalogu sa Prištinom. Međunarodna zajednica i dalje insistira na odustajanju od Rezolucije 1244 u imenu Kosova – Srbija nema izbora.
Predsednik Boris Tadić sačinio je za problem Kosova i Metohije novi plan, izražen u četiri tačke. Kakva je njegova sudbina, ako se sagleda u svetlu novih rundi dijaloga Beograda i Prištine, posredovanja i nadzorisanja predstavnika EU i SAD, i Saveta ministara koji će 28. februara odlučivati da li bi Srbiji trebalo dodeliti status kandidata? Ovo poslednje najviše zavisi od toga hoće li pregovaračke strane postići dogovor o predstavljanju Prištine na međunarodnim i regionalnim forumima.
Status kandidata i regionalno predstavljanje PrištineDušan Janjić ocenjuje da je pravi razlog posete američkog zvaničnika Filipa Rikera i glavna tema razgovora sa Stefanovićem bila zapravo predstavljanje Prištine na međunarodnim skupovima: - Pravi razlog posete Filipa Rikera je da malo 'omekša’ stav Beograda po pitanju upotrebe Rezolucije 1244 u imenu Kosova. Verujem da je tu već postignuta nekakva saglasnost, kad već posrednik EU Robert Kuper dolazi sledeće sedmice. Sada je ta faza dijaloga da neće biti neposrednih razgovora, nego će Kuper razgovarati sa svakim ponaosob, i sa Editom Tahiri i sa Borkom Stefanovićem. Janjić smatra da su uslovi za dobijanje kandidature za članstvo u EU ispunjeni ako dve strane postignu saglasnost regionalnom predstavljanju. Dopruinos narednom koraku u evrointegracijama daje i velika verovatnoća odlaganja referenduma na severu Kosova. |
Predsednik Boris Tadić sačinio je za problem Kosova i Metohije novi plan, izražen u četiri tačke. Kakva je njegova sudbina, ako se sagleda u svetlu novih rundi dijaloga Beograda i Prištine, posredovanja i nadzorisanja predstavnika EU i SAD, i Saveta ministara koji će 28. februara odlučivati da li bi Srbiji trebalo dodeliti status kandidata?
Ovo poslednje najviše zavisi od toga hoće li pregovaračke strane postići dogovor o predstavljanju Prištine na međunarodnim i regionalnim forumima.
Zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD Filip Riker razgovarao je sa zamenikom premijera Ivicom Dačićem, a onda i sa šefom srpskog pregovaračkog tima Borislavom Stefanovićem upravo o ovim temama. Prema Stefanovićevim rečima, Riker je izrazio razumevanje za Tadićev plan u četiri tačke i za potrebu srpske strane da pitanja koja su u njemu sadržana budu rešena.
Takođe, Borislav Stefanović je naglasio da je američkom zvaničniku predsednikov plan izneo tek u „grubim crtama“.
Na sličan način, on je obznanjen i srpskoj javnosti. Šta je u stvari njegova sadržina i koja je njegova težina?
Pribićević: Srbiji je po prvi put više stalo do ljudi
Rezolucija 1244?Ognjen Pribićević takođe veruje da sticanje kandidature izgleda ostvarivo. Ono u čemu naši sagovornici nisu saglasni je kako će izgledati predstavljanje Prištine na međunarodnim i regionalnim skupovima. Pribićević tvrdi da je kompromis moguće pronaći u okviru Rezolucije 1244, sa mogućnošću da, po poznatom običaju, svaka strana tumači dogovor na svoj način. Praksa je poznata iz iskustva sa carinskim pečatom i administrativnim prelazima. Janjić, pak, prognozira da će to formalno predstavlanje izgledati ovako: - Priština već prisustvuje brojnim skupovima na kojima jednostavno piše Kosovo, bez odrednice Republika. Ispred govornika nema ništa osim imena i prezimena, ali je zato na listi učesnika uvek istaknuta funkcija 'ministar spoljnih poslova Kosova'. Smatram da će se ovaj model, koji je u upotrebi poslednjih godinu, jednostavno prihvatiti kao rešenje. Jedino što su do sada učesnici vlasti iz Srbije odbijali da prisustvuju takvim skupovima... |
U izjavi za naš portal Ognjen Pribićević ističe važnu novinu u srpskoj stratetigiji:
- Po prvi put je Republika Srbija, polazeći od ovog plana predsednika Tadića, u centar svoje politike stavila položaj ljudi koji žive na Kosovu, a ne samu teritoriju nad kojom Srbija ionako nema nikakvu kontrolu, posebno južno od Ibra.
- Videli smo da je albanska strana negativno reagovala, što je i očekivano. Mnogo važnije od toga je da su ga zapadne sile pozitivno prihvatile. Britanski ambasador na Kosovu Ian Klif rekao je da je plan prihvatljiv, ali da se ipak očekuje da institucije na severu budu rasformirane. Uprkos ovom uslovljavanju te ideje, mislim da je to dobar plan jer polazi od realnog stanja na terenu – optimističan je Pribićević.
On predviđa da će pregovori, koji su pre svega tehnički, u nekom trenutku prerasti u političke, kako događaji na terenu ne bi unosili nervozu i podgrevali tenzije. Pribićević podcrtava da je plan predsednika Borisa Tadića dobra politička osnova za rešenje problema na Kosovu.
Janjić: Plan kao pokušaj razgovora o statusu
Sa druge strane, direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić smatra da su male šanse da ovaj plan bude prihvaćen kao podloga za dijalog sa Prištinom. Janjić ističe da je Tadićev plan domaćoj javnosti poznat tek u obliku nekoliko principa.
- Prvi od njih je da priznajemo realnost na severu Kosova, u kojoj taj prostor izuzimamo iz vlasti kosovskih institucija, ali ne priznajemo ukupnu nezavisnost. Iza te formule se zapravo krije namera da se ponovo otvore razgovori o statusu, odnosno da se za sever Kosova izdejstvuje neko rešenje: bilo podela, bilo neka vrsta visoke autonomije. Pretpostavljam da to neće biti prihvatljivo za američku stranu – kaže Janjić.
