IN MEMORIAM Lazar S. Topalović
Juče je u Beogradu preminuo doajen, dugogodišnji novinar "Vesti", Lazar S. Topalović (13. 7. 1948 - 16. 1. 2012).
Legenda kaže kako u snežnim planinama Tibeta postoji skriveni hram u kojem budistički monasi neprekidno pričaju priče. Ako prestanu, planeta Zemlja će poskočiti, izgubiti ravnotežu i prestati da se okreće, jer više ništa neće imati smisla.
Lazar S. Topalović, koga smo svi znali kao Lakija, bio je novinar beogradskog dopisništva "Vesti", koji je saslušao i napisao toliko priča, da nikad više nije mogao da prestane.
Jurio je Laki i aždaju u selima oko Ljiga, i otkrio kako je nastala pesma "Kućerak u Sremu" o čatmari od blata, koja je imala salon za plakanje, da imaju gde da plaču bećari. Voleo je Laki Savu više nego Dunav, jer je Sava pitoma i voli alase.
Nikad nije hteo da se odrekne duvana, jer, napisao je jednom, i najteži uzdasi mogu da se prikriju dimom cigarete.
Kad je dobio godišnju nagradu za najboljeg novinara "Vesti", Laki je obukao beli sako i poneo daire na proslavu, jer bećari umeju da se raduju svojim nagradama.
I nikad nije imao mira.
Svirao je bubnjeve, bio amaterski glumac, savladao mađioničarske trikove i išao na tai či.
Svojim sagovornicima se predstavljao "ja sam onaj mali iz 'Vesti'".
Imao je sitno telo i golemu dušu, pa je telo stalno posrtalo.
Maštao je da će, kad ode u penziju za godinu i po dana, prodavati cveće na Umci. A kad mu cveće dosadi, napisaće i neku priču.
Ovo je priča o Lazaru, novinaru koji nije stigao da se druži s cvećem.
