EU razmatra kandidaturu Srbije

Savet ministara Evropske unije razmatraće danas zahtev Srbije za članstvo u EU, koji je srpski predsednik Boris Tadić predao 22. decembra švedskom premijeru Frederiku Rajnfeltu, čija je zemlja u to vreme predsedavala Unijom.

Prema proceduri, nakon što Srbija podnese kandidaturu, predsedavajuća zemlja EU, što je sada Španija koja je od 1. januara 2010. preuzela predsedavanje, stavlja kandidaturu na dnevni red sednice Saveta ministara EU.

Inače, prema proceduri, zahtev za dobijanje statusa kandidata se predaje zemlji koja predsedava, u njenom glavnom gradu.

Deceniju čekali ulazak Zemlje koje su u poslednja dva kruga proširenja ušle u EU, u proseku su čekale 10 godina da bi od trenutka podnošenja kandidature za članstvo dobile status punopravnog člana Unije. Najduže je čekao Kipar - čak 14 godina, koji je kandidaturu podneo još 1990, a učlanjen je 2004. godine. Po 12 godina su čekale Rumunija i Bugarska, koje su kandidaturu podnele 1995. a primljene su 2007. godine. Mađarska i Poljska su čekale 10 godina, a Slovačka, Letonija, Estonija i Litvanija po devet godina. Najbrže su primljene Češka i Slovenija koje su čekale osam godina. Najdramatičniji primer je Turska, koja je status dobila još 1999. godine, a pregovori o članstvu su otvoreni tek 2005. godine i još se ne nazire kada bi Ankara mogla da postane punopravni član.

Potom Evropska komisija proverava sprovođenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) i procenjuje brzinu kojom će država odgovoriti na upitnik od oko 4.000 pitanja.

Poređenja radi, upitnik koji je EK prosledila Crnoj Gori sadrži ukupno 3.376 pitanja i potpitanja. Najveći broj pitanja tiče se oblasti pravde, slobode i bezbednosti, pravosudnog sistema, socijalne i industrijske politike.

Nakon što dobije odgovore na upitnik, EK daje mišljenje (AVIS) o spremnosti države da otpočne pregovore o članstvu.

Savetodavno mišljenje EK potom se vraća Savetu ministara, koji donose odluku o datumu početka pregovora o učlanjenju. Ako je mišljenje pozitivno - zemlja postaje kandidat.

Pregovori o pristupanju EU mogu da započnu u roku od šest meseci od dobijanja saglasnosti. Sledi tzv. skrining zakonodavstva i pregovori o pristupanju.

Pregovaraju se obaveze koje nisu uključene u SSP, pre svega rokovi u kojima će država kandidat ispuniti uslove potrebne za punopravnog članstva. Uslovi su dati u 35 poglavlja, a pregovara se samo tempo njihovog ispunjenja koji zavisi od sposobnosti države.

Predmet pregovora su oblasti poput učešća u radu zajedničkih institucija, zatim zajednička poljoprivredna politika, regionalne i strukturne politike, ekonomska i monetarna unija i budžetske politike.

Po završetku pregovora i izrađenog Nacrta teksta Ugovora o pristupanju EU, koji moraju da odobre Savet i Parlament EU, pristupa se potpisivanju. Ugovor stupa na snagu kada ga ratifikuju sve države članice i država kandidat.

Još uvek pred vratima EU   Na ulazak u EU i dalje čekaju sve zemlje bivše SFRJ i Albanija. Pored Srbije, od bivših YU republika zahtev za status kandidata podnela je samo još Hrvatska u februaru 2003. godine, ali ni sedam godina kasnije razgovori nisu započeti. Crna Gora i Makedonija su u decembru 2009., zajedno sa Srbijom, stavljene na "belu" šengen listu, ali nisu dobile poziv za podnošenje zahteva za sticanje statusa kandidata. BiH još nije dobila bezvizni režim za EU, posle čega treba da usledi zahtev za dobijanje statusa kandidata. Albanija takođe čeka to odobrenje.

Kandidatura za članstvo u EU je korak u procesu evropskih integracija, koji sledi pošto na snagu stupi SSP ili dok traje proces njegove ratifikacije.

Da bi se ostvarili svi ovi koraci, potrebno je da prvo sve zemlje članice EU ratifikuju u svojim parlamentima SSP Srbije sa EU. Usvajanje SSP uslovljava Holandija, jer traži punu saradnju sa Haškim tribunalom i hapšenje Mladića i Hadžića.

Srbija je podnela kandidaturu za članstvo u EU iako nije ispunila glavni uslov Brisela - hapšenje preostalih haških begunaca Ratka Mladića i Gorana Hadžića.

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je posle zvaničnog podnošenja zahteva za kandidaturu naše zemlje za članstvo u EU da je to „istorijski dan za Srbiju“, dodajući da je tokom deset godina od uspostavljanja demokratije glavni cilj demokratskih snaga bio da uvedu Srbiju u EU, ali ne kao puka težnja i simbolika.

"Evropa znači privrženost trajnoj demokratiji. Za Srbiju EU ne predstavlja samo zakone, nego i vrednosti... Ući ćemo u Evropu sa sopstvenim identitetom... Cilj za naše integracije je 2014. godina. Mislim da možemo biti pozitivno iznenađeni ", rekao je Tadić, dodavši da će Srbija nastaviti sa naporima da se uhapse svi odgovorni za ratne zločine i da se reše sva otvorena pitanja i problemi u regionu.

"Učinićemo sve da dobijemo status kadnidata... Stav evropskih institucija je da pre toga moramo da ispunimo sve svoje obaveze - uhapsimo Ratka Mladića i Gorana Hadžića. Mi svakodnevno radimo na tome. Ali, ratifikacija SSP zavisi i od izveštaja (glavnog tužioca Haškog tribunala Serža) Bramerca i vrlo sam zadovoljan prošlim izveštajem’’, istakao je srpski predsednik.

Koraci ka EU 1) Studija izvodljivosti 2) Pregovori o zaključenju SSP 3) Primena Privremenog sporazuma 4) Sprovođenje SSP 5) Podnošenje zvanične kandidature za članstvo 6) Pregovori o članstvu u EU 7) Potpisivanje Ugovora o pristupanju 8) Punopravno članstvo u EU

Premijer Švedske Frederik Rajnfelt izjavio je tom prilikom da je Srbija predajom kandidature za članstvo u EU načinila istorijski korak. To, prema njegovim rečima, pokazuje snažnu rešenost Vlade i široku podršku naroda Srbije za ulazak u EU.

„Put je dug i zahtevan i traži hrabre odluke i velike reforme, ali sam ubeđen da će Srbija ispuniti neophodne uslove. Ubeđen sam da aplikacija Srbije nije važna samo za razvoj Srbije, već i za ceo region. Sada je potrebno da unapredimo odnose Srbije i EU“, rekao je Rajnfelt.

Ministar spoljnih poslova Švedske Karl Bilt izrazio je svoje očekivanje da će Srbija 2010. godine dobiti status za članstvo u Evropskoj uniji.

Španski šef diplomatije Migel Anhel Moratinos je krajem decembra 2009. najavio da će Madrid kandidaturu Srbije najverovatnije već početkom ove godine staviti na dnevni red jednog od sastanaka Saveta ministara.

Potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Božidar Đelić kaže da Evropska komisija može da dobije zeleno svetlo za razmatranje kandidature iako ratifikacija SSP-a još nije počela, ali da će se to desiti od juna 2010. godine.

Tekst zahteva Srbije   U ime Republike Srbije, u skladu sa članom 49. Ugovora o Evropskoj uniji, imamo čast da podnesemo zahtev za prijem u članstvo EU, ističe se u dokumentu koji je predsednik Srbije Boris Tadić u Stokholmu predao švedskom premijeru.   "Memorandum Vlade Republike Srbije, u vezi sa podnošenjem zahteva za prijem Republike Srbije u članstvo EU, koji prilažemo, odražava opšti društveni konsenzus u pogledu evropske orijentacije Republike Srbije i njenog članstva u EU", ističe se u ovom dokumentu koji su potpisali Tadić i premijer Srbije Mirko Cvetković.