Kako se sve rasipao novac za Kosovo
Od 2004. do danas, broj radnika u lokalnoj samoupravi na Kosovu i Metohiji koji su plaćeni iz srpskog budžeta uvećan je za gotovo 30 odsto, odnosno 1.000 ljudi.
Ovo je samo jedan od načina na koji je godinama iz budžeta ispumpavan i olako trošen novac namenjen za Kosmet. Nije nikakva tajna da je od 2000. godine do danas za Srbe na KiM otišlo šest milijardi evra, odnosno 500 miliona evra godišnje.
Tekući rashodi od 60 miliona evraUz pomoć Centra za praktičnu politiku, koji se bavio ovom problematikom, došlo se do podatka da su gotovo sva ministarstva Vlade Srbije imala određene budžete za KiM. Iz Ministarstva prosvete je tako na ime "tekućih rashoda" samo u 2009. godini dato čak šest milijardi dinara (60 miliona evra) za KiM. Godinu dana ranije, to ministarstvo je za KiM odrešilo kesu za gotovo sedam milijardi dinara (70 miliona evra). |
Nažalost, veliki deo tog novca nije ni stigao tamo gde treba, pa se opravdano sumnja da su ogromne svote završile u džepovima pojedinaca. Da je bilo kontrole i logike u trošenju tog novca, 100.000 Srba koji žive na severu KiM danas bi živelo u blagostanju, a taj deo bi ličio na Švajcarsku, umesto što jedva sastavljaju kraj sa krajem.
Velike sume utrošene su na ljude koji više ne žive tamo, na višestruke plate državnih službenika, sa foteljama u Beogradu, kao i na izgradnju i rekonstrukciju raznih objekata u projektima koji uopšte nisu realizovani. A i oni koji jesu, neuporedivo su manje koštali nego što je prikazivano.
Pomenuto uvećavanje broja službenika vrlo je lako dokazati prostim poređenjem. Tako na primer, u Gračanici i lokalnim selima, gde ne živi više od 30.000 ljudi, u lokalnoj administraciji radi gotovo 900 zaposlenih, dok Novi Sad, sa 360.000 stanovnika, što je 12 puta više, ima 1.050 zaposlenih u gradskoj administraciji i sasvim dobro funkcioniše. Ili u Kosovskoj Mitrovici, u kojoj živi nešto više od 20.000 stanovnika, ima 611 zaposlenih, a u Kruševcu, sa 127.000 stanovnika, svega 290 radnika u administraciji.
Poznato je, takođe, da zaposleni koji žive i rade na teritoriji KiM primaju zaradu uvećanu za 50 odsto. Dok oni koji žive na području Srbije, a rade na KiM dobijaju uvećanje od 12,5 odsto. Izabrana i postavljena lica koja žive na području Srbije, a rade na KiM, primaju zaradu uvećanu za pet odsto. Deset odsto veća plata pripada onima koji žive i rade na KiM.
Ekonomski analitičari izračunali su da bi budžetska kasa Srbije, ukoliko bi se ukinuo procenat uvećanja plata, uštedela bi oko 3,7 milijardi dinara godišnje (nešto manje od tri odsto ukupnog budžetskog deficita).
Pored ovoga, posebna priča su i zaposleni u prosveti i zdravstvu na Kosovu i Metohiji, gde radi oko 10.000 ljudi. Pored plata koje redovno ostvaruju, kako pokazuju zvanični podaci, primaju i posebne nadoknade.
Tako, na primer, nastavnik u Lešku mesečno zaradi i do 900 evra, dok nastavnik u Kuršumliji prima oko 400 evra. Za mnoge profesore i lekare visina zarade možda i ne bi bila sporna da se ne otvara pitanje ko od njih stvarno živi i radi na KiM.
Mnogo toga nelogičnog ima i po pitanju zaposlenih u javnim preduzećima. Tako, EPS plaća kao svoje radnike čak 6.000 ljudi koji žive u Srbiji, a sa Kosova su. To su uglavnom bivši radnici TE Obilić koji sada nemaju nikakav posao, ali primaju plate kao da rade. U periodu od 1999. do 2010. godine EPS je dao čak 24 milijarde dinara (240 miliona evra) na njihove plate.
