Savić: I srpski vazduh na tenderu
Ova 2012. godina biće mnogo teža nego prethodna, a bez posla bi moglo da ostane još 200.000 radnika. Veliki broj preduzeća će otići u stečaj, a mnogi radnici će biti otpušteni kao tehnološki višak, tvrdi Ranka Savić, predsednik Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije.
Srpski sindikati najavljuju velike lomove u privatnom, ali će Međunarodni monetarni fond tražiti racionalizaciju i zaposlenih u javnom sektoru. U svakom slučaju, ne piše nam se dobro.
Kažete da će godina biti izuzetno teška, a mnogi najavljuju grčki scenario na srpski način.
- Ove godine će dnevno po 130 radnika ostajati bez posla, što znači da će do početka proleća čak 100.000 radnika ostati bez hleba. Tokom godine taj broj će se popeti i na 200.000 novih nezaposlenih radnika.
Veliki broj malih i srednjih preduzeća otići će u stečaj, a znamo da oko 450.000 radnika živi na minimalcu koji iznosi 173 evra mesečno. Jasno je u kakvoj smo krizi. Ne verujem da će se ovde dogoditi grčki scenario, ali nas čeka veoma teška godina.
Koliko je državni vrh svestan krize u kojoj se nalazimo?
- Ne znam koliko su svesni, ali ovo je očekivano, jer se država ponaša rasipnički. Pa mi imamo čak 130 raznih agencija koje finansiramo, dok jedna Holandija ima 10, Velika Britanija devet...
S druge strane u procesu privatizacije rasprodato je sve što vredi tako da skoro više nema šta da se prodaje. Sada je najavljena prodaja javnih komunalnih preduzeća! Još malo pa će početi da prodaju vazduh. S druge strane građanima se propisuju veliki nameti, porezi. Ko će to da izdrži?! Ovo će biti godina bunta i nezadovoljstva.
Da li ste doneli odluku o političkom angažovanju i učešću na izborima?
- Želimo da se naš glas čuje u Skupštini i stoga ćemo se sigurno politički angažovati. Još nismo odlučili o podršci konkretnoj političkoj partiji. Razgovaraćemo sa svim strankama, već smo razgovarali sa Demokratskom strankom, a imaćemo razgovor i sa predstavnicima Srpske napredne stranke, Socijalističke partije Srbije. Razmotrićemo, izvagaćemo i onda videti kome dati svoju podršku.
Da li nazirete ko bi to mogao biti?
- Niko neće imati našu blanko podršku, nego ćemo podržati one koji pokažu najviše sluha za probleme radnika i obavežu se na racionalnost i štedljivost. A presudno je da se stvarno drže toga. Stoga ćemo sklopiti ugovor o tome.
Borac protiv svake prisile
Ranka Savić je prva žena koja se našla na čelu neke sindikalne organizacije u Srbiji.
Rođena je 18. septembra 1958. u Visokom, u Bosni i Hercegovini. Pohađala je Sedmu beogradsku gimnaziju i još tada bila inicijator da njeno odeljenje ne postane član Saveza komunista samo zato što se to mora.
Za to se, kaže, izborila. Završila je Pravni fakultet u Beogradu. Bila je član Demokratske stranke i aktivna u petooktobarskim promenama. U Asocijaciji slobodnih i nezavisnih sindikata je od 1999. godine, a na čelu te organizacije od 2003. godine. Srećno je udata, a suprug Miroslav velika joj je podrška. Nema dece, ali kaže da je to ne sprečava da svu ostalu decu u Srbiji doživi kao svoju.
Smatra da je predodređena da bude borac za pravdu i objašnjava da ma koliko bila umorna, bez obzira na to što svakodnevno viđa više ružnih nego lepih stvari, neće odustati. Bavila se gimnastikom, a i danas voli da ode u teretanu, mada joj brojne obaveze to sve ređe dopuštaju. |
Stranke pozivate na racionalnost iako budžet za ovu godinu nije baš štedljiv?
- Neprimereno je i nedopustivo da predlog budžeta za 2012. godinu nije zvanično poslat sindikatima, niti je bilo javne diskusije. Kao predstavnici radnika o budžetu smo informisani iz medija, što dovoljno govori o neozbiljnosti onih koji nam kroje sudbinu.
Ipak, ako vam ponude mesto ministra rada u novoj vladi da li biste prihvatili?
- Dobro poznajem taj posao, tako da mislim da bih prihvatila, ali samo u Vladi koja bi se obavezala na racionalnost i štedljivost. Dakle samo u socijalno odgovornoj Vladi.
Inače, mislim da mesto ministra rada i treba da pripadne predstavnicima sindikata.
Kakva je uloga sindikata u politici?
- Sindikati su odavno u politici i ne postoji nijedan sindikat u svetu koji nije vezan za neku političku opciju. Velike sindikalne proteste u Evropi nisu organizovali samo sindikati, već i političke opcije čiji su programi bliski sindikalnim.
Nesporna je činjenica da će sindikati u narednim mesecima imati dosad najveću odgovornost pred građanima, a uverena sam da ćemo tu odgovornost umeti da nosimo na pravi način brinući o radnicima.
Koliko je nedobijanje kandidature za EU loše za srpsku ekonomiju?
- Vrlo loše, to je crna vest za sve radnike u Srbiji. To oduzima nadu o otvaranju novih radnih mesta, novih investicija. Građane i radnike je uhvatila apatija, jer ovo ne sluti na dobro.
Koliko ljudi u Srbiji danas živi ispod svake granice dostojanstva?
- Trenutno u Srbiji ispod granice siromaštva živi 700.000 ljudi, od toga je 120.000 dece. Dva miliona građana Srbije živi veoma teško, neznatno iznad linije bede. U stalnim sam kontaktima sa poslodavcima i Vladom.
Predstavnici Vlade stalno nešto obećavaju, ali retko ispunjavaju. Ovo je takva Vlada, da i kada nešto potpišete sa njima, to ništa ne znači. Setite se samo Zakona o PIO. Sve je potpisano, ali ne i ispunjeno, a danima smo imali sastanke.
Na šta se radnici najčešće žale?
- Tužno je što su sve troškove tranzicije isključivo platili radnici. Krivci za loše privatizacije ne odgovaraju, ali su radnici ostali bez posla, zarada, uplaćenih doprinosa i na kraju završili na tržištu rada bez ikakve perspektive i nade u bolje sutra. Ankete pokazuju da je strah od gubitka posla u Srbiji veći od straha od smrti. Po tome smo jedinstveni u svetu. Zaštita radničkih prava u Srbiji nalik je onoj kakva je bila u Zapadnoj Evropi u 19. veku.
|
Donosimo 100.000 glasova
- Smatram da sindikat ne treba da pravi političku partiju, već da se opredeli za određenu opciju, pre svega socijaldemokratsku, koje će se boriti za prava radnika. U ovom trenutku u Srbiji je to nužno jer je položaj radnika na najnižem mogućem nivou.
Još razgovaramo s predstavnicima svih političkih partija, a do kraja januara iznećemo jasan i precizan stav koga će ASNS podržati i to će, sigurno, toj političkoj opciji doneti najmanje 100.000 glasova. Za uzvrat ćemo tražiti ulazak predstavnika sindikata u parlament. Tražićemo dva poslanička mandata u Narodnoj skupštini. |
