Hag: Radikali lažu o Šešeljevom stanju
Haški tribunal ponovio je danas da je lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj u "stabilnom" stanju i da nije životno ugrožen, suprotno jučerašnjim tvrdnjama zvaničnika SRS Zorana Krasića.
Tokom redovnog susreta sa novinarima u Hagu, predstavnica suda Nerma Jelačić naglasila je da "protivno jučerašnjim izjavama u Beogradu o 'kliničkoj smrti' optuženog, trenutno raspoložive medicinske informacije pokazuju da je on u stabilnom stanju i da njegova bolest ne ugrožava njegov život".
Jelačićeva je objasnila i da ne može otkrivati detalje o Šešeljevom zdravstvenom stanju zbog toga što on i dalje odbija da to odobri. Ona je odbacila kao netačne i tvrdnje SRS da Tribunal ne obaveštava Šešeljevu porodicu o njegovom stanju, ponavljajući da članovi porodice i neki od pravnih savetnika tokom minulog vikenda dobijali redovne informacije o tome.
Tribunal je omogućio i telefonski razgovor Šešelja sa suprugom Jadrankom, koja ga je danas i posetila u bolnici i posećivaće ga dok bude na lečenju, napomenula je Jelačićeva, dodajući da Šešelj ima najbolju raspoloživu negu.
Upitana kada će se Šešelj vratiti u pritvor, portparolka Tribunala izjavila je da o tome ne može govoriti, zbog toga što su za Šešelja tokom njegovog boravka izvan pritvora u Ševeningenu zadužene holandske vlasti.
Kako je ranije saopštila SRS, Šešelj je prošlog petka bio "hitno" prebačen u bolnicu u Lajdenu, univerzitetskom centru desetak kilometara od Haga, pošto mu je pozlilo u sudskom pritvoru.
Zbog tahikardije - poremećaja u srčanom ritmu - Šešelj je prošle godine bio podvrgnut "ablaziji", medicinskoj intervenciji kojom se pravilan srčani ritam uspostavlja uz pomoć sonde koja se kroz preponske arterije ubacuje u srce.
Više puta, specijalisti koje je angažovao Tribunal ustanovili su da je Šešelj gojazan i preporučivali su mu dijetu, što je on energično negirao u sudnici, pripisujući negativne rezultate analiza rada njegove jetre navodnim pokušajima da ga neko otruje.
Tribunal Šešelju od jeseni 2007. sudi po optužnici za zločine nad Hrvatima i Muslimanima tokom ratova u Hrvatskoj i BiH, 1991-93, a završne reči zakazane su za početak marta.
