Kosmetske sudije: Reizbor dogovoren sa Euleksom
Činjenica da skoro 300 sudija sa Kosova i Metohije nisu prošli reizbor pokazuje da se Ministarstvo pravde Srbije dogovorilo sa Euleksom po tom pitanju, smatraju sada već bivše kosmetske sudije i najavlju da će se, zbog novonastale situacije, najverovatnije iseliti iz južne srpske pokrajine.
"Neshvatljivo je i skoro nemoguće da niko od nas iz sudova južno od Ibra nije reizabran. Uvereni smo da je reč o dogovoru Ministarstva pravde sa Misijom EU", kaže sudija opštinskog suda iz Lipljana Mitra Dimić, koja smatra da je po ovom pitanju politika odnela prevagu nad stručnošću.
"Niko od nas posle dostavljanja aplikacija nije pozvan na bilo kakav razgovor. Jednostavno, dobili smo usmene informacije da od 1. januara više nismo sudije. Ne znam šta je bilo merilo za ocenu da sam nestručna i nedostojna funkcije sudije", kaže ona.
Dimićeva dodaje da je u proteklih deset godina u izmeštenoj kancelariji suda u selu Lepina kod Lipljana donela nekoliko hiljada pravosnažnih parničnih, ostavinskih i presuda iz oblasti porodičnih i brakorazvodnih sporova.
Sudije traže objašnjenje
Društvo sudija Srbije ponovo je u sredu zatražilo od Visokog saveta sudstva da svakom neizabranom sudiji dostavi odluku sa konkretnim razlozima zbog kojih nije izabran, detaljnim obrazloženjem i dokazima kojima potkrepljuju svoj zaključak, kao i uputstvo o pravnom leku.
U saopštenju se podseća da dve nedelje posle izbora nosilaca pravosudnih funkcija i posle više obećanja predsednika Visokog saveta sudstva Nate Mesarović, sudije koje nisu izabrane nisu dobile obrazloženje zbog čega je procenjeno da nisu stručni, osposobljeni i dostojni funkcije. Društvo sudija Srbije traži i da se dostavi spisak sudija koje nisu izabrane, sa označenjem suda u kojem su ti kandidati obavljali funkciju i sa podacima o sudovima za koje su konkurisali.
Društvo je zatražilo i podatke da li je Visoki savet sudstva u postupku doneo odluku da su neke informacije proglašene tajnim i da li je Savet zatražio i pribavio mišljenja sednica svih sudija suda iz kog potiču kandidati. Društvo traži i informaciju da li su prilikom izbora sudija korišćeni podaci MUP Srbija i BIA.
Sudije pozivaju Visoki savet sudstva da preispita odluku o potrebnom broju sudija ili da javno obrazloži razloge zbog kojih je više do 25 odsto smanji broj sudija u situaciji kada je broj predmeta povećan za 54 odsto od 2002. do 2008. godine,. |
"Do juče, kada je trebalo čuvati ugled srpskog pravosuđa južno od Ibra, mi smo bili nagrađivani, pohvaljivani i ubeđivani da ostanemo na svojim ognjištima, na svojim radnim mestima, da spise predmeta sklanjamo po kućama, da ni po koju cenu ne dozvolimo da se srpsko sudstvo ugasi", ističe ona.
Dimićeva dodaje i da "nažalost, doživeli smo poraz kao ljudi jer su sva trpljenja i odricanja nagrađena ocenom da smo nestručni i nedostojni".
Kosmetske sudije navode da su više od 300 sudija opštinskih i okružnih sudova južno od Ibra, prema odluci Vrhovnog saveta sudstva Srbije, ispali "nestručni i nedostojni" jer od tog broja krivičara, parničara, sudija za prekršaje i istražnih sudija - reizabrano samo njih nekoliko.
Među reizabranima nema nijednog predsednika suda iz Peći, Prizrena, Uroševca, Gnjilana i Prištine, jer nisu ispunili kriterijume Vrhovnog saveta sudstva, što nije uradila ni Danica Marinković, jedan od najistaknutijih istražnih sudija bivše SFRJ, poznata po razotkrivanju "slačaja Račak", navode bivše kosmetske sudije.
Srpske sudije sa Kosmeta su ogorčene zbog ćutanja odgovornih u Ministarstvu pravde Srbije na brojne dopise koji se odnose na sudbinu spisa i, posebno, predmeta u radu.
"Niko nam nije dao smernice gde da izmestimo spise, kome da predamo predmete. Trebalo bi da ostavimo predmete u otključanim kancelarijama i kažemo. ’Mi smo nedostojni, pa neka ti stručni i dostojni dođu da prvo pronađu Lepinu, pa tek onda spise`", dodaje Dimićeva, uverena da će cenu platiti građani koji će po najobičniju potvrdu morati da putuju u Kosovsku Mitrovicu.
Njena kolegica Zlata Stanić, sudija Opštinskog suda iz Prištine, formirala je krajem 2000. godine kancelariju tog suda u Gračanici.
I ona je, kako kaže, dobila "šamar". Postala je "nestručna i nedostojna funkcije sudije", ali je to ne čudi, jer su nedostojni postali i sudije Danica Marinković, Dragoslav Zdravković i Branimir Aleksić, čije su istrage i presude u krivičnim predmetima vođenim protiv terorista na Kosmetu - poput "slučaja Račak" - postale ogledni primeri u sudskoj praksi.
Uz bivše sudije bez posla je ostalo i nekoliko stotina izvršitelja i administrativnih radnika sa Kosova i Metohije.
Niko od njih, kako u ime kolega kaže Vlainka Nastić, ne zna šta da radi i kome da se obrati.
"Predsednici sudova nemaju uputstva, ne mogu da nam bilo šta posavetuju, izuzev `idite kući`", kaže ona.
"Ne ostaje nam ništa drugo do prodati imanja budzašto i krenuti put centralne Srbije. Ovde više života nema", kaže u ime dvadesetak kolega Nastićeva, uverena da će talas iseljavanja biti pokrenut jer ljudi, kako navodi, vide da se "gase srpske institucije, a albanske sve više jačaju".