Dom zaboravljenih ljudi

Čak 287 osoba ometenih u razvoju iz 47 gradova u Srbiji boravi u nekadašnjem domu za stare u Tutinu, gde imaju kreativne radionice a mogu i da seju krompir i gaje kokoške.

Dom starih u Tutinu do pre nekoliko godina bio je poslednja šansa za ostarele i napuštene, bolesne i blago retardirane...

Ovamo je dolazio ko je morao i ko nije imao drugog izbora, mnoge su dovodili jer o njima nije imao ko da brine. Neki su ovde umrli, a neki su, pošto nije imao ko da ih preuzme, u Tutinu i sahranjeni...

Zahvaljujući agilnom rukovodstvu doma, na čijem čelu je sada lekar neuropsihijatar Edin Jusović, ali i pomoći države i brojnih sponzora iz inostranstva i ovog kraja, zapušteni dom starih danas je solidna zdravstvena ustanova koja liči na osrednji hotel.

Ovde boravi i leči se 287 osoba iz 47 gradova u Srbiji. Retki odavde odlaze i uključuju se u takozvani normalni život, a mnogi ne žele da odu, jer im je u Tutinu lepo.

- Više nismo Dom starih već Ustanova za smeštaj i lečenje osoba koje su, po evropskoj kvalifikaciji, umereno ili teško ometene u razvoju, mnogi od njih su skoro potpuno normalni i zdravi ljudi sa kojima imamo odličnu komunikaciju. Trudimo se da im bude kao kod kuće, ovde imaju lekarsku negu, a glavni lek im je topla reč - priča dr Edin Jusović.

- Naši štićenici učestvuju u raznim kreativnim radionicama, bave se muzikom, slikanjem, pišu, čitaju, gledaju televiziju, ni u jednom trenutku im nije dosadno.

Tokom letnjih dana imaju priliku, ukoliko žele, da rade na ekonomiji u blizini Tutina - da gaje kokoške i koze, da seju krompir, muzu krave, prave sir....
 

Dr Edin Jusović

- Potrudićemo se da uslovi za boravak ovde budu još bolji, pa smo počeli izgradnju novog doma od 450 kvadrata u sklopu naše ekonomije na periferiji Tutina.

Očekujemo da nam opština pokloni 4,5 hektara zemljišta kako bismo proširili bašte i njive, ali i izgradili mini-parkove, cvetnjake i sportske terene - ističe doktor Edin Jusović.

Mnogi od štićenika imaju porodice i decu, ali su bili odbačeni i zbog retardiranosti - zapostavljeni. Neke niko godinama i decenijama nije obišao. Dešavalo se da sinovi i ćerke neće da odgovore na pisma bolesnih roditelja, niti da ih preuzmu kad preminu. Ipak, više je drugačijih primera. Mnoge štićenike obilaze rođaci, izvode ih u grad, a zatim ih vraćaju u dom gde imaju sve što im je potrebno. Stana S. iz okoline Svilajnca godinama živi u Tutinu.
 

Svima prija porodična atmosfera

- Bila sam sama u selu, bolesna i od svih ostavljena, porodicu nemam, nikoga nemam, ovde je sve moje što imam, ovde je moj dom, ovde ću jednoga dana i umreti.

Mi smo jedna velika porodica, volimo se i poštujemo, često zajedno slavimo i kafe ispijamo - kaže Stana.

Osim Ministarstva za rad i socijalna pitanja, na čijem čelu je dr Rasim Ljajić, čovek iz ovih krajeva, veliku pomoć ovoj ustanovi pruža i opština Tutin, pomažu i donatori iz cele Srbije, iz Novog Pazara, Tutina, Raške, Sjenice, Kraljeva...

Donacije često stižu i iz inostranstva, a u pomoći se poslednjih godina ističu i obe islamske zajednice, posebno u vreme Kurban-bajrama.