Srbija dobija prvog Roma sveštenika
Kada je pre šest godina odlučio da posluša očev savet i umesto u neku od srednjih škola u svom rodnom Čačku upiše Bogosloviju na Cetinju, Slobodan Spasojević (20) nije razmišljao o tome da je prvi Rom u Srbiji koji uči za pravoslavnog sveštenika. Nije ni razmišljao da će prošle godine kao redovan student upisati Teološki fakultet u Beogradu.
Slobodan kaže da je presrećan što je poslušao oca Boška jer, i pored svih teškoća, zna da je izabrao ono u čemu je sebe potpuno pronašao.
Novac za školu od muzikeOsim što je bio đak generacije, Slobodan je u Bogoslovskoj školi na Cetinju bio i prvi za pevnicom. Što i nije čudno, s obzirom na to da su mu čuveni „Džipsi Aleksići" rođaci i da već dugo svira gitaru. Muzika mu, osim uživanja, donosi i zaradu, pa od Nove godine Slobodan svira u jednom beogradskom restoranu. |
Istina, posle Cetinja, gde je bio đak generacije, hteo je ovaj čačanski Ciganin, kako Slobodan voli sam za sebe da kaže, da stane sa školovanjem. Razmišljao je kako će majka Jasminka i otac Boško, koji nikada nisu bili zaposleni, zbog njega morati u još više nadnica i u još veće odricanje. Ali i roditelji, a zatim i episkop žički Hrizostom, koji mu je dao blagoslov, verovali su da Slobodan može mnogo više. I upisao se na Teološki fakultet kao redovan student, jer je od 200 kandidata bio među prvih 40.
Sada kaže da neće stati na tome, jer planira da posle teologije upiše i prava.
Posle završene osnovne škole nisam znao šta ću dalje. Bogoslovija je bila očev predlog, a ja i nisam bio baš upućen u pravoslavnu veru. Išao sam za Đurđevdan u crkvu, ali kad sam počeo redovnije da idem na liturgije, shvatio sam da je to za mene. Kada sam rekao da ću ići na Bogosloviju na Cetinje mnogi u Čačku su bili u čudu. Pa i brojni sveštenici čačanske crkve nisu gledali na to blagonaklono, osim našeg paroha Branka Kerkeza, čiju sam veliku podršku imao. Koliko znam, jedini sam Ciganin među bogoslovima. Ni među monasima nas nema - priča Slobodan, jedinac Spasojevića, koji su i jedina romska porodica ostala u staroj čačanskoj ciganmali.
Ponosan što je Ciganin
Slobodan je odavno shvatio da nas Bog ne gleda kroz boju lica, ali kaže da je svestan da ljudi, ma koliko voleli cigansku muziku, njegov narod najčešće gledaju kroz ono što je loše.
- Ljudi obično vide ono najgore, uglavnom zbog predrasuda. Ne vide čoveka kao pojedinca. Razmišljao sam, ako se istaknem kao čovek i pokažem svoje vrednosti, ljudi će me gledati kroz to. Tako je bilo i na Cetinju, a i sada u Beogradu. Kolege na fakultetu nikada nisu postavile pitanje ko sam i šta sam, mada nikada nisam ni pomislio da krijem da sam Ciganin - kaže Slobodan.
Da bi mogao da nastavi školovanje, celo leto je Slobodan zajedno sa roditeljima išao u njive i voćnjake u nadnicu, a nešto novca zaradio je i svirajući gitaru. I na to su Spasojevići ponosni i kažu da im ništa nije teško. Ali, sve je teže naći posao i zaraditi. Slobodan ne dobija stipendiju ni od grada Čačka, ni od države, jer se stipendije ne daju za studente Teološkog fakulteta. Svaki dinar koji zarade Spasojevići šalju u Beograd. Pokušali su, kažu, da pomoć potraže kod romskih udruženja, jer se u Deceniji Roma veliki novac sliva u ova udruženja. Ali svuda su nailazili na zatvorena vrata.
U srednjoj školi Slobodan je imao stipendiju Srpske pravoslavne crkve. To je podmirivalo glavne troškove. Ali je dolazio samo dva puta godišnje u Čačak, a roditelji nikada za pet godina nisu otišli da ga obiđu.
Sami školuju dete
- Tih 200 evra koliko nam je trebalo za put slali smo njemu. Samo smo porukama preko mobilnih komunicirali. Bilo je teško, nadali smo se da će u Beogradu biti lakše. Međutim, gde god smo se obratili rekli su nam: „Mi ne možemo da vam školujemo sina. Radite, pa ga školujte." Mi od posla ne bežimo, ali se pitamo gde ide novac koji udruženja dobijaju. Zašto nikome nije u interesu da se pravoslavlje širi među Romima? - kažu Boško i Jasminka, koji i pored toga što Spasojevići dva veka žive u Čačku, nikada nisu mogli da se zaposle u svom gradu.
- Predrasuda ima, ali svaki pošten posao je za čoveka. Ipak, žalosno je da onima kod kojih je novac od brojnih donacija za nas Rome nije stalo da se obrazujemo, da promenimo sliku o sebi. Zar nije najvažnije da najboljim iz svog naroda pomognu da se školuju, da postanu uzor drugoj romskoj deci? - kaže Slobodan.
