“Kada bi Mrka poludeo, ne bi se ni primetilo!“

“Trenutno ne postoje šanse da Boris Tadić odustane od politike ’i EU i Kosovo’. Međutim, ako pokret ’Preokret’ bude ulazio u buduću vladu, preokrenuće se u mnogo čemu i sadašnja državna politika“, rekao je u intervjuu za “Alo!“ Vuk Drašković, predsednik SPO, koji o svojim partnerima u Vladi Srbije nema nijednu lepu reč.

Kako ste ostali ceo mandat u vladi u kojoj se jedan ministar više puta hvalio da mu je bivši šef DB-a Rade Marković najbolji prijatelj?
- Kada bi taj ministar poludeo, to se ne bi ni primetilo. Od njegovih izliva obožavanja dvojice serijskih ubica - Slobodana Miloševića i Radomira Markovića - mene i porodice njihovih žrtava više je bolela žalosna istina da čelni ljudi DS-a, pa ni ministar SPO u Vladi Srbije, nikada nisu čak ni javno protestovali zbog toga, nego su hvalili “Mrku“, grlili se i ljubili s njim.

Ali, vi ste još uvek u vladi sa SPS-om.
- Srpski pokret obnove je bio u koaliciji sa Demokratskom strankom, a ne sa Socijalističkom partijom Srbije. Socijalisti su politički mađioničari. Vole Tadića, a zaljubljeni su u Miloševića. Psuju Evropu, a kunu se da su za Evropu. Oni su kao onaj nadgrobni epitaf: “Titu veran, kralju odan, ovde leži Jaša Prodan“.
 

Kakve su vam šanse da ubedite Borisa Tadića da odustane od, za vas gubitničke, politike “i EU i Kosovo“?
- Slabe ili nikakve. Od ulaska u koaliciju “Za evropsku Srbiju“ uporno i javno, ali bezuspešno, upozoravao sam da strategija “i EU i Kosovo“ vodi u slepu ulicu “ni EU ni Kosovo“. Ta politika nije gubitnička za mene, nego za ceo narod i državu, što pokazuju njeni rezultati.

Kako biste kosovskim Srbima objasnili da treba da prihvate vlast Hašima Tačija, optuženog za ratne zločine i trgovinu ljudskim organima?
- Ne dugujem im takva i slična objašnjenja. Nisam ja podveo Srbiju pod bombe NATO niti sam ja izgubio Kosovo niti širim laži da je Kosovo i danas “pokrajina u sastavu i pod vlašću Srbije“. Niko me ne može okriviti ni za užasne zločine na Kosovu, a oni su bili obostrani. Upravo je EU pokrenula istragu o trgovini ljudskim organima. Istragu o tajnim grobnicama albanskih civila, koje su otkopane na policijskim poligonima u Beogradu, o leševima u rekama, jezerima i kampovima “crvenih beretki“ ovde još niko nije pokrenuo. Evropski preokret državne politike Srbije sigurno bi pokrenuo i čitav lanac optužnica za tolika počinjena i nekažnjena zla, i nad kosovskim Srbima i nad Albancima.

Koje su vaše “crvene linije“ kada je reč o ulasku SPO, odnosno “Preokreta“, u vladu?
- Protiv sam “crvenih linija“. One promovišu pogubnu politiku koja ne zna šta hoće, nego joj je oslonac ono što neće, a toga što neće uvek se odriče, sa kobnim kašnjenjem i uz velike gubitke. Pokret “Preokret“ svoju politiku temelji na onom što hoćemo: saradnji i pomirenju sa susedima, evroatlantskim integracijama i evropskom preobražaju Srbije u modernu i prosperitetnu državu.
 

Da li je moguće da SPO bude deo vladajuće većine sa DS-om, ukoliko državna politika ostane ista?
- Ukoliko “Preokret“ uđe u posleizbornu koaliciju sa DS-om, preokrenuće se u mnogo čemu i sadašnja politika, a kosovska politika temeljno.

Ukoliko izborni rezultati budu to zahtevali, hoće li SPO razmatrati izbornu koaliciju sa naprednjacima?
- Ma kakav bio izborni rezultat “Preokreta“, o takvom preokretu i ne razmišljamo.

Kakva će biti raspodela mandata među članicama “Preokreta“? Očekujete li da vam se u “Preokretu“ još neko pridruži?
- Evropski preobražaj Srbije, a ne raspodela poslaničkih mandata, uslovio je naš savez, koji je i stranački i nestranački pokret, pokret građana za Srbiju u Evropi i Evropu u Srbiji. Vrata tog saveza su otvorena.
 

Šta će se desiti ako Srbija i u martu ostane bez statusa kandidata?
- Ništa dobro. To bi uplašilo sve ljude koji ne žele da Srbija opet krene u samoizolaciju, sukobe sa susedima i demokratskim svetom, u dublje ekonomsko propadanje, u iseljavanje mladih i obrazovanih, ubrzano pražnjenje čitavih krajeva i odumiranje nacije. Istovremeno, mnogi bi i proslavljali stranputicu u tragične devedesete i pretvaranje Srbije u prokletu avliju kriminala, bede, mržnje prema “antisrpskom Zapadu“ i patriotskih izliva ljubavi prema “majci Rusiji“, sve kao u vreme Miloševića.

Postoji li opasnost da Srbija ostane definitivno bez priključka sa Evropom?
- Da, nažalost. Propaganda za barikade prema Evropi veća je nego ikada za minule dve decenije. Vode je ne samo političke stranke, nego i stotine raznih udruženja, netaknut i svemoćan DB, vrh Crkve, mnogi akademici, pisci, analitičari, gatare, mediji.