Promena pola važnija od lečenja dece
Država planira da ove godine plati troškove promene pola za 25 ljudi, dok će istovremeno zbrinuti samo sedmoro mališana obolelih od retkih bolesti.
Roditelji bolesne dece ne kriju ogorčenje ovakvim tumačenjem izmena i dopuna Zakona o zdravstvenom osiguranju, koje važe od 1. januara, dok ga stručna javnost ocenjuje kao skandalozno. Mada tim odredbama nije ograničen broj pacijenata koji se mogu lečiti od retkih bolesti o trošku države, pomoćnik ministra zdravlja Zorica Pavlović javno je prvog dana nove godine iznela podatak da će u naredne dve do tri godine država platiti promenu pola za 50 pacijenata, dok će iz fonda za retke bolesti biti izdvojen novac za lečenje sedam pacijenata.
Dugotrajne pripreme
- Promena pola o trošku države radiće se iz medicinskih razloga. Na takvu operaciju, prema rečima stručnjaka, u Srbiji čeka 200 osoba. Procedura određivanja koji pol kod takvih osoba je preovlađujući veoma je komplikovana i podrazumeva medicinske, ali i psihološke pripreme, koje traju od tri do četiri godine. Biće formirana stručna grupa koja će razmatrati medicinsku dokumentaciju i davati preporuke - objasnila je Pavlovićeva.
Kako je kazala, promena pola radi se u GAK "Narodni front" i Kliničkom centru Srbije. Operacija, u zavisnosti od procedure, košta od 2.000 do 3.000 evra.
S druge strane, istim zakonom predviđeno je da se iz budžeta, počev od ove godine, plaća za lečenje pacijenata obolelih od retkih bolesti, mahom dece. Novac će biti obezbeđen za sedmoro pacijenata, iako se procenjuje da ih je ukupno oko 30.000.
- Spisak bolesti napraviće republička stručna komisija. Za njihovo lečenje biće izdvojeno 130 miliona dinara i to od prihoda ostvarenih od igara na sreću - rekla je Pavlovićeva.
Na pitanje da li je normalno da država finansira operacije promene pola u tom broju, a zbrinjava samo sedmoro obolelih od retkih bolesti, Pavlovićeva kaže:
- Kada smo doneli zakon, ministarstvo je sarađivalo sa stručnjacima iz KCS i "Narodnog fronta", koji su procenili da je operacija promene pola potrebna za 200 pacijenata. Što se retkih bolesti tiče, njih ima mnogo, za neke postoje lekovi, za neke ne. Ono što država može da uradi jeste da im pomogne metodama koje su dostupne kako bi se popravilo njihovo zdravstveno stanje, ali ne i da se izleče. Mi ćemo po preporuci komisije za retke bolesti u ovoj godini preuzeti sedmoro dece, jer toliko imamo novca, da imamo više, preuzeli bismo ih više.
Jedan od naših najpoznatijih seksologa Savo Bojović iznenađen je odlukom države da jednu, do sada vanstandardnu uslugu stavi na teret budžeta.
Nema čak ni registra
- To nije normalno i to ne treba ni državi, a ni porodici osobe koja je u svojoj glavi uvrtela da mora da menja pol. Humano je pomoći svakom čoveku, bilo da je on bolestan ili da pati. Ali, kada je u pitanju transseksualizam, ranije smo imali odbor stručnjaka koji je razmatrao zahtev za takvu vrstu operacije i tom rešenju se prilazilo tek ako se radilo o poremećajima koji izazivaju bol i patnju - kaže Bojović.
Predsednica Nacionalne organizacije za retke bolesti Jelena Milošević kaže da izmenama i dopunama zakona nigde nije ograničen broj pacijenata.
- Otud i ne znam odakle im sedmoro - kaže Miloševićeva, i navodi ključne probleme obolelih od retkih bolesti:
- Mi uopšte nemamo registar, pa samim tim ne znamo ni koliko je tačno obolelih, koja terapija im je potrebna, o dijagnostici da ne govorim. Ne znate koliko roditelja iz svog džepa plaća postavljanje dijagnoze u inostranstvu. To je nešto što bi država pre svega trebalo da plati.
