Ponedeljak 18. 11. 2019.
Washington
50
  • Chicago
    20
  • New York
    00
  • Belmont
    00
  • Atlanta
    110
  • Boston
    70
  • Firt
    10
  • Denver
    60
  • Detroit
    10
  • Dover
    40
  • Hartford
    10
  • Orlean
    00
  • Helena
    50
  • Ren
    -30
  • Honolulu
    240
  • Las Vegas
    150
  • Portland
    150
  • Salem
    40
  • Santa Fe
    40
  • Tampa
    110
  • Topeka
    10
3
Subota 24.12.2011.
13:25
B. Božin - Vesti A

Zabranjen pristup gastarbajterima

Šezdesetih i sedamdesetih godina u Nemačkoj i Austriji je na kafanama pisalo da su migranti nepoželjni, jedna grupa za zaštitu ljudskih prava u Minhenu tražila je zabranu ovih natpisa, ali ih je sud proglasio legalnim.

Originalan naslov svoje doktorske disertacije, koja uskoro treba da se u vidu knjige, dr Vladimir Ivanović duguje jednoj sceni iz studentske menze na Pravnom fakultetu u Beču. Četiri kuvarice našeg porekla sedele su za jednim stolom i nećkale su se koja će šefu Austrijancu da napiše čestitku za rođendan. Kada se jedna od njih konačno prihvatila olovke, druga je krenula da joj diktira slovo po slovo: "A-L-L-E-S G-U-T-E Z-U-M... i GEBURTSTAG pišeš normalno!"

Istoričar Vladimir Ivanović se u ovoj knjizi bavio proučavanjem jugoslovenskih migranata koji su šezdesetih i sedamdesetih godina stigli u Austriju i Nemačku.


Koliko je dugo trajala izrada doktorskog rada i na koje probleme ste nailazili?

- Pisanje je trajalo četiri godine. Koristio sam arhivsku građu, novinske članke, filmove, literaturu, i uradio dvadesetak intervjua sa gastarbajterima, koji su došli tih šezdesetih i sedamdesetih godina. Istraživanja sam sproveo u Beogradu, Beču, Berlinu, Koblencu i Kelnu.


Koliko danas ima migranata u Nemačkoj i u Austriji iz bivše Jugoslavije?

- Prema jugoslovenskom popisu stanovništva iz 1971. godine, na privremenom radu u inostranstvu je bilo 671.000 radnika, a prema statističkim podacima zemalja emigracije taj broj je za 100.000 veći, znači oko 780.000. Danas su u Austriji migranti iz Jugoslavije najbrojniji, oko 350.000. Od toga je, prema popisu iz 2001. godine, 132.000 iz Srbije, 108.000 iz BiH i oko 60.000 iz Hrvatske. Najbrojnija grupa stranaca u Nemačkoj su Turci - 2.900.000, slede Poljaci - 1.400.000, dok ljudi sa prostora bivše Jugoslavije ima 1.300.000. Ukupan udeo stranaca u stanovništvu Nemačke iznosi 19 odsto. Prema podacima Savezne službe za migraciju iz 2007. godine, 391.000 građana sa migrantskim poreklom je iz Srbije, sledi Hrvatska sa 373.000, i Bosna i Hercegovina sa 273.000.


Kako su se snašli jugoslovenski gastarbajteri? Da li su živeli i žive u paralelnim svetovima, kako se često zamera turskim doseljenicima?

- Prvih godina Jugosloveni su se osećali povlašćenim u odnosu na ostale strane radnike. Imali su bolje obrazovanje i bolje plaćene poslove. Problemi integracije nisu vidljivi na prvi pogled, jer ljudi sa prostora Jugoslavije ne žive grupisani, u smislu da u nekom nemačkom gradu postoje čisto srpske, hrvatske ili bosanske ulice sa radnjama, buregdžinicama i tipičnim jugo-koloritom. Iako možda govore bolje nemački od Turaka, Jugosi nisu bili dobro integrisani. Među njima je najmanji broj mešovitih brakova, a stalno prozivani Turci su bolji u pogledu obrazovanja dece. Većina naše dece završi samo hauptšule, jer i njihovi roditelji imaju samo ambiciju da im deca što pre počnu da rade.

Nemački koji pišeš normalno


Dr Vladimir Ivanović je rođen u 1975. Beogradu, gde je završio osnovnu i srednju školu i studije istorije na Filozofskom fakultetu. Magistrirao je na temu jugoslovensko-nemačkih diplomatskih odnosa. Na Katedri za opštu savremenu istoriju doktorirao je na temi jugoslovenskih gastarbajtera. Bavi se migracijama sa prostora bivše Jugoslavije, o čemu je napisao knjigu "Geburtstag pišeš normalno: Jugoslovenski gastarbajteri u SR Nemačkoj i Austriji 1965-1973". Knjiga će se pojaviti u prodaji u januaru 2012. godine, a planirano je da se prevede i na nemački jezik.

Šta može da se kaže za njihove uslove života?

- Prvi italijanski gastarbajteri koji su došli u Nemačku bili su smešteni u barakama Dahaua jer su pedantni Nemci predvideli isključivo kolektivni smeštaj. Kada su videli da će ostati duže, oni su tražili stanove, ali su dobijali mahom vlažne, sa klozetima na kraju hodnika. U Austriji je bilo malo kolektivnog smeštaja, ali je u jednom stanu živelo od 10 do 15 ljudi. Uslovi stanovanja su bili jako loši i ljudi su bili prilično diskriminisani jer nisu znali za kauciju, ugovor... U to vreme je na kafanama pisalo "Zabranjeno za gastarbajtere" i to je bilo potpuno legalno. Jedna grupa za zaštitu ljudskih prava u Minhenu tražila je zabranu ovih natpisa, ali ih je sud proglasio legalnim uz obrazloženje da "gastarbajteri nisu nacionalna grupa". Kasnije su počeli da se otvaraju jugoslovenski kafei, restorani brze hrane, kojih je sredinom sedamdesetih bilo oko 5.000 u Nemačkoj.
 

U Beču se u to vreme pojavio "Balkan Vudstok", gde se u jednom parku nedeljom skupilo i po nekoliko hiljada Jugoslovena, igralo se kolo, prodavalo pivo za "sedam šilingi".

- Mit je da su klubovi bili stožeri okupljanja, jer je svega 5-7 % Jugoslovena odlazilo tamo. Sledeći mit je da je osnivanje jugoslovenskih škola poteklo od nas. To je bila inicijativa Nemaca, iz prostog razloga da bi deca Jugoslovena mogla lakše da se uklope, kada se vrate u domovinu. U Austriji je dopunska nastava počela na insistiranje SFRJ 1974/75. godine. Nastavnici su dolazili iz Jugoslavije i morali su da budu članovi Saveza komunista.

Kako su se gastarbajteri informisali o dešavanjima u zemlji?

- Železničke stanice su bile glavno mesto okupljanja: centralne su, zimi se greju, stalno su dolazili vozovi iz domovine. Bila je to berza vesti, koja nije mogla da se nađe ni u jednim novinama: šta se događa u rodnom kraju, ko je umro, gde ima posla... Novac se nije slao poštom, nego preko ljudi koji su svake nedelje putovali. Naravno, vozom su dopremane i novine, jedan do dva dana stare... Ali, radnici su najviše voleli radio-emisije, koje su išle svakog jutra, ili TV emisije rađene u Kelnu. Omiljene su bile "Večeras zajedno" ili "Zvuci rodnog kraja", koje su se slušale zajedno.

Šta su problemi prve generacije, a šta druge i treće generacije gastarbajtera?

- Ne postoji prva, druga ili deseta generacija gastarbajtera. Voleo bih da definišemo taj pojam. Gastarbajter je pre svega neko ko je na rad u inostranstvo otišao tokom 60-ih i početkom 70-ih godina prošlog veka, sa namerom da u što kraćem vremenu zaradi što više novca. Njihova deca ili unučad se ne mogu podvesti pod definiciju gastarbajtera. Problemi sa kojima su se suočavali gastarbajteri drugačiji su od onih sa kojima se danas suočavaju njihova deca, odnosno unučad. Psihološki gledano, potonji žive u zemlji koju nisu izabrali i koja ih ne prihvata u potpunosti, iako je njihova kuća u Beču, Berlinu, Minhenu, Gracu.

Da li je onda došlo vreme da se termin "gastarbajter", koji se vrlo često

pogrešno koristi, zameni nekim drugim?

- Kao što već rekoh, gastarbajter se odnosi na sasvim određenu grupu ljudi. U javnom govoru, kako u Nemačkoj, tako i u Austriji, taj izraz je napušten već početkom sedamdesetih godina 20. veka i danas se ne smatra politički korektnim. Međutim, i današnji pojam "ljudi migrantskog porekla" je takođe vrlo diskutabilan, jer ne bih delio ljude na one sa poreklom ili bez njega, bez obzira na to da li se radi o plemićkom, seljačkom ili, pak, nekom drugom. Sve su to građani jedne zemlje .

Zaradi, kupi i vrati se


Pošto više nema jugoslovenske države, da li ste se bavili razlikama unutar jugoslovenske migracije?


- Čak ni danas nema velike razlike u mentalitetu između gastarbajtera sa prostora bivše Jugoslavije. Najveću emigracionu kvotu su imale jugozapadna Bosna i zapadna Hercegovina, a opština sa najvećom stopom migranata je 1971. bio Imotski sa 19,8 procenata. Jugosloveni su imali najveći procenat žena u poređenju sa drugim strancima - više od jedne trećine. Kada je reč o kvalifikacionoj strukturi, ona se bitno razlikuje između Austrije i Nemačke. U Nemačku su dolazili pretežno kvalifikovani radnici, dok je Austrija imala veću potrebu za nekvalifikovanom radnom snagom. Uglavnom su to bili mladi ljudi u dobi između 20 i 34 godine, kojima se pružila mogućnost da vide šta sve može da se kupi u Kvele katalogu i koji su otišli s namerom da zarade, kupe i da se vrate. 

POVEZANE VESTI

Subota 24.12.2011. 15:19
Нажалост, општепознато расистичко, шовинистичко и лицемерно понашање псеудодемократских земаља ''које су постигле највише стандарде у заштити људских права''. Мора се осветлити и ова страна да би се стекао увид у земље које су присвојиле име ''Европа'', а не само ружичаста пропагандна слика коју стварају еврофанатици.
Subota 24.12.2011. 19:47
Uprkos raznoraznim pricama, cinjenica je da se na gastarbajtere gleda kao na niza bica, dok im se deca u zelji da se lise te nepravedne slike o roditeljima, potpuno asimiluju gubeci svaku vezu sa maticom u svakom smislu. Tragicno.
Nedelja 25.12.2011. 13:53
u Austriji je sindikat do prošle godinevodio akciju "boljeg prihvačanja" pod reklamnim logom -"Zašto ti meni kažeš Kolarić kad si i ti Kolarić! Oni i danas ne prave razliku između gatarbajta i I, II, III generacije i kažu da su to samo papirnati Austrijanci. Najgore je što ne priznaju naš obrazovni sistem i naglašavaju radnim ugovorom da prioritet imaju austrijski radnici, stariji radnici i tek novi radnici. Nijemci su tek prošle godine zbog manjka stručnih radnika odlučili da priznaju školske diplome. Nasuprot tome domaći vole da se udaju ili ožene sa našim, jer naši im postaju, da kažem, žrtve sa našim odnosom prema porodici i obavezama, dok su oni sad egoisti.
VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Sigma Pešić (59)
GUBITNIK
Sonja Biserko (71)
DNEVNI HOROSKOP
ovan21. 3. - 20. 4.
Susret ili rasprava sa jednom osobom na vas počinje da deluje zamorno. Osećate blagu rezignaciju, jer poslovni događaji ne idu u željenom pravcu. Ipak, nemojte dozvoliti da u vama prevlada nesigurnost i depresivno raspoloženje. Prijaće vam susret sa jednom bliskom ili dragom osobom, koja donosi vesti.
DNEVNI HOROSKOP
rak22. 6. - 22. 7.
Ukoliko želite dobro da razrešite poslovni nesporazum sa jednom osobom, budite dovoljno efikasni i odlučni. Preduhitrite saradnike koji računaju na vašu neinformisanost o poslovnim prilikama. Važno je da jasno definisete svoje ciljeve. Imate utisak da vaš ljubavni život lagano stagnira i da nije interesantan.
DNEVNI HOROSKOP
lav22. 6. - 23. 8.
Neko ima dobre namere, dogovor sa jednom osobom čini vam se da obećava zajedničku korist ili poslovno-finansijski dobitak. Zadržite samopouzdanje i optimistizam, ponekad je "prvi utisak" od presudnog značaja za dalji tok poslovnih događaja. Osoba koja privlači vašu pažnju deluje nedodirljivo.
  • 2019 © - vesti online