Titula ne vredi, živim od volana

Posle više od dve decenije školovanja, Perica Dinić (41), doktor ekonomskih nauka egzistenciju za sebe i porodicu obezbeđuje vozeći taksi u Gornjem Milanovcu. Svoj posao obalja odgovorno i ne gubi nadu da vreme neškolovanih političara i nepismenih biznismena jednom mora da prođe.

Neobično je da doktor nauka sedi za volanom taksija?

- U Srbiji ništa više nije neobično. Ne piše mi na čelu ko sam i šta sam, a posao taksiste smatram časnim. Da moram, ne bih se stideo ni kopanja kanala. Na sve treba gledati sa vedrije strane, uostalom, možda sam jedini taksista u Srbiji koji ima naučnu titulu.

Kako ste odlučili da se bavite ovim poslom?

- Posle toliko godina učenja maštao sam kako ću se baviti ekonomijom, ali mašta i život su u velikom raskoraku. Nekoliko godina radio sam kao direktor Centra za socijalni rad u Gornjem Milanovcu. Međutim, kako to direktorsko mesto, kao i druga u javnim preduzećima zavise od politike, preko noći sam ostao bez posla. Pokušavao sam da se zaposlim na nekom od fakulteta kao predavač ili asistent, ali i za to su potrebne političke veze. Tražiti posao u privredi je ravno utopiji, jer gotovo i da ne radi. I, šta sam drugo mogao, otišao sam u taksiste. Iskreno govoreći, prvi dan bio mi je jedan od najtežih u životu.

Ima u tome i izvesne ironije?

- Da. Moja doktorska disertacija se odnosi na menadžment, liderstvo, neprofitne organizacije, socijalno preduzetništvo. Dakle, umesto angažmana na poboljšanju položaja socijalno ugoroženih, doživeo sam da i sam budem na berzi i postanem u neku ruku socijalni slučaj. Sve to posledica je pogrešne politike.

Šta znači pogrešna politika?

- To znači da među taksistima ima inženjera koji ne mogu da nađu posao, visokokvalifikovanih radnika koji su ostali bez posla, studenata koji vozeći taksi zarađuju za školarinu... Imam utisak da niko od nas nikome ovde ne treba. A nismo svi mogli da odemo iz zemlje. Eto, to je pogrešna politika i zato niko ne treba da se čudi što nam stručnjaci beže iz Srbije.