Ljubav čekala pola veka
Nemci kažu da stara ljubav ne rđa, a naša pesma da prva ljubav zaborava nema. Uzeli vi to u obzir na nemačkom ili na srpskom, meni se to dogodilo - priča Milan Stojanović, 65-godišnji povratnik iz Mindena u Nemačkoj, pokazujući požutelu fotografiju plavokose devojke, njegove prve ljubavi Andrijane iz Družetića, sela između Čačka i Požege.
- Bila je lepa kao anđeo, a živahna i vesela kao ptica. Imala je samo petnaest godina, a ja tek postao punoletan. Neodoljiva želja me je svakog dana vukla na livadu gde je čuvala ovce. Moram priznati, brzo sam se zaljubio u to umiljato plavokoso devojče. U početku mi nije bilo pravo što na livadu uvek dolazi i njena sestra Svetlana, ali kasnije je ona pazila stado dok mi razgovaramo, pa je njeno prisustvo bilo i korisno - priča Milan kako se u njegovo vreme ašikovalo.
- Nije bilo poljubaca, čak ni držanja za ruke. Devojku si mogao da uhvatiš za ruku samo u kolu, pa sam na vašaru ili igranci, gde smo se sretali, naručivao samo kolo. Ona, vragolasta i živahna volela je da igra, a ja sam se topio od sreće držeći je za ruku. Nikada neću zaboraviti jednu igranku u Kamenici. Stojim s njom, a priđe nam moj otac Pero i strogo upita: "Je li sine, je li ta mala gluva kad si tako blizu prišao". Oboje smo pocrveneli.
Jednom kod ovaca upitao Milan je upitao Andrijanu da li bi se udala. Obećala je, a iskrice u očima govorile su kao da je to pitanje jedva dočekala.
- Otišao sam u vojsku 1961, a dve godine pisma su išla "tamo, 'vamo i na svakom srce naslikano". Posle vojske 1963. zaposlio sam se u Beogradu i odmah počeo da planiram kako i Andrijanu da dovedem. Iz Beograda sam često odlazio na pašnjake u Družetić. Tako smo kod ovaca počeli da kujemo ozbiljne planove kako da pobegne od roditelja. Međutim, ona je iz straha uvek u poslednji čas odustajala i obećavala za sledeći put. A taj sledeći put, kako je vreme pokazalo, došao je nakon skoro pedeset godina.
- Ko zna zašto je sve tako ispalo, verovatno zbog njenih roditelja. Bila je maloletna, a ja sam kasnije otišao u Holandiju - s prizvukom tuge priča Milan.
Vreme je prolazilo. Milan u Nemačkoj i na radilištima širom Evrope, a Andrijana u svom Družetiću. Kontakti su se proredili i nestali. Sudbina. Milan se u međuvremenu oženio stekao dvoje dece i razveo. Andrijanu je nakon sedam godina ponovo sreo na vašaru u Kamenici.
- Sunce moje, jesi li zaboravila dato obećanje - upitao je Milan čvrsto joj stežući ruku.
- Ne, nisam zaboravila, ali ne znam šta bih sa mužem i sinom - odgovorila je Andrijana.
- Sina povedi, a muž me ne zanima - odgovorio je spremno.
Posle ovog susreta izgledalo je da su se Milanovi i Andrijanini putevi razišli za sva vremena, ali sudbina je ponovo uplela svoje prste.
Milan se nakon više od 40 godina prošle jeseni vratio iz Nemačke i udomio se u Požegi.
- Ja sam već odavno razveden, a Andrijanin muž Mikailo Simović u međuvremenu je umro. Pretprošle godine, kad sam došao u rodni kraj, moj rođak Neđo reče mi da je video Andrijanu i da je pitala za mene. Bože, kako sam bio srećan. Moj plavi anđeo nije me zaboravio. Ipak, sreli se nismo, jer sam hitno zbog lečenja morao za Nemačku. Ponovo su počela dopisivanja baš kao nekada iz vojske. Satima smo telefonirali. I tako godinu dana.
Kad sam se vratio u Požegu, nazovem njenog komšiju i kažem da ću sutra doći kod Andrijane. Zamolio sam ga da nikome ništa ne govori. Želeo sam da je iznenadim.
- Vozim kaldrmom, a kroz glavu mi lete razne misli. Osećam se kao u bunilu. Ona
Koji momak je brži
|
više nije mala plavojka, a i ja sam posedeo. Nećemo se ni prepoznati.
Približavam se i kujem plan. Neću joj reći da sam Milan. Automobil polako zaustavljam pored ograde. U dvorištu vidim jednu ženu. Je li Andrijana? Pozdravim je i kažem:
"Ja sam Jovan Čaruga, molim vas da li ovaj put vodi za Milanovac?"
Nisam ni izgovorio, a ona mi se baci u zagrljaj: "Milane, ti si "! Bože, kako se promenila a kako je ostala lepa i nežna. Krug naše ljubavi konačno je zatvoren. Sada je ceo svet na svom mestu.
Upoznao sam njenog sina Dragana i unučad Milicu i Duleta. Deca su me prihvatila. Lepo nam je. Nakon 50 godina ponovo smo zajedno - završi Milan nameštajući kravatu. Onu crvenu koju Andrijana najviše voli.
