Bramerc kritikovao Hrvatsku, BiH i Srbiju
Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc ocenio je u Savetu bezbednosti UN da je Srbija hapšenjem i izručenjem svih begunaca okončala jedno poglavlje saradnje s tim sudom, ali da mora da učini više na otkrivanju mreže za podršku Ratku Mladiću. Na račun vlasti u Hrvatskoj Bramerc je uputio reči kritike zbog glorifikovanja ratnih zločina, dok je za pravosudni sistem u BiH rekao da ima "duboke probleme".
Predstavljajući redovan šestomesecni izveštaj o radu tužilaštva, Bramerc je naznačio da je hapšenje poslednjeg, 161. optuženog, Gorana Hadžića, pokazalo da on nije mogao da pobegne izvan domašaja Tribunala, čime su uklonjene prepreke za uspešno ispunjavanje mandanta suda.
Hapšenjem Mladića i Hadžića, kazao je Bramerc, "okončano je problematično i važno poglavlje" u saradnji Srbije koje je "predugo trajalo" i sa velikim zakašnjenjem donelo zadovoljštinu žrtvama.
Bramerc je naglasio da je međunarodna zajednica "održala pritisak i ponudila podsticaje Srbiji da izabere odgovornost umesto nekažnjivosti i vladavinu prava umesto pogrešne lojalnosti prema ratnim zločincima".
Hapšenjem Mladića i Hadžića, odnosi Srbije i haškog tužilaštva postavljeni su na "nove, pozitivnije temelje", rekao je Bramerc, naglašavajući da su vlasti u Beogradu, na čelu s predsednikom Borisom Tadićem, "dobro obavile posao".
Tužilac je naglasio ulogu Saveta za nacionalnu bezbednost, akcionog tima za potragu za beguncima i operativnih službi koje su obavile hapšenja.
Bramerc je zahvalio i Nacionalnom savetu za saradnju s Tribunalom za "brzo dostavljanje informacija" koje haškog tužilastvo traži.
Podsećajući da su vlasti u Beogradu obećale da će istražiti ko je pomagao Mladiću, Hadžiću i drugim optuženicima da se tako dugo kriju i ostanu na slobodi, on je rekao da je tokom novembarske posete Srbiji stekao utisak da je "vrlo malo" učinjeno na ispunjavanju tog obećanja. "Očekujemo da se na tom planu više postigne", naglasio je Bramerc.
Ko to sumnja u nepristrasnost Haga?
Osvrćući se na saradnju Hrvatske, Bramerc je izrazio zabrinutost zbog toga što "državni zvaničnici na najvišem nivou u Hrvatskoj nastavljaju da glorifikuju nezakonito ponašanje u ratu i da dovode u pitanje nepristrasnost presuda Tribunala".
Tužiočeve reči očigledno su se odnosile na nepovoljne komentare koje su hrvatski zvaničnici, na čelu s premijerkom Jadrankom Kosor, davali o presudi kojom je Tribunal osudio na 24 godine zatvora generala Antu Gotovinu zbog progona srpskog stanovništva iz Kninske krajine tokom operacije Oluja u leto 1995.
Zabrinutost haškog tužilaštva u vezi s ponašanjem hrvatskih vlasti pospešila je i odluka zvaničnog Zagreba da nedavno usvojenim zakonom poništi optužnice koje je Srbija podigla protiv državljana Hrvatske, rekao je Bramerc.
"Sve dok se događaji tako razvijaju, pomirenje će biti odlagano, a vladavina prava onemogućavana", upozorio je glavni tužilac.
BiH nema ni resursa ni političke volje
Govoreći o saradnji BiH, on je ponovo upozorio da je činjenica da je Radovan Stanković, koji je pre četiri godine pobegao iz zatvora u Foči, i dalje na slobodi "simptom dubljeg problema".
Proces Stankoviću, Tribunal je ustupio vlastima BiH koje su ga osudile na 20 godina zatvora zbog silovanja i drugih zločina nad nesrpskim civilima u Foči.
"Veoma malo je učinjeno da se Stanković vrati u zatvor", a "vlasti BiH, čini se, ne mare zbog begunca koji je počinio zločine nad njihovim građanima i koji je izvrgao ruglu njihov pravosudni proces", naglasio je Bramerc.
On je primetio i da u BiH postoji ograničena politička volja, ali i nedovoljni resursi da se okončan krivični progon počinilaca ratnih zločina.
