Teslin pepeo nije za muzej
Društvo "Sveti Sava" ponovo je pokrenulo inicijativu da se zemni ostaci Nikole Tesle sahrane u Beogradu, kako bi veliki naučnik konačno imao primereno mesto večnog počinka.
- Poslednji put predlozi da se Tesla sahrani čuli su se 2006. godine, povodom obeležavanja 150-godišnjice njegovog rođenja. Kao što to obično kod nas biva, posle proslave, akciju je prekrio zaborav. Nikada niko nije direktno, javno i argumentima protivrečio zahtevima da se taj civilizacijski čin obavi, ali sve je do danas ipak ostalo po starom - kaže za "Vesti" predsednik Društva "Sveti Sava" Dušan Zupan.
Urna u obliku zlatne kugle sa pepelom preminulog naučnika nalazi se u Muzeju "Nikole Tesle" u Beogradu. Tamo je dospela nakon što ju je kao specijalnu pošiljku jula 1957. godine donela u Beograd Šarlota Mjuzar, nekadašnja sekretarica jugoslovenskog diplomatskog predstavništva i Teslinog sestrića Save Kosanovića.
Uz svetog Savu i KarađorđaPre šest godina, kada je pokrenuta inicijativa da se naučnikovi posmrtni ostaci sahrane, kao moguća lokacija pominjala se porta Hrama sv. Save na Vračaru, s obzirom na to da su kripte unutar hrama rezervisane za patrijarhe. Bilo je govora da bi mogao biti sahranjen sa spomenikom u vidu biste, kod južnih vrata hrama, zatim da bi to moglo biti između male svetosavske crkve i hrama, na mestu koje je danas rezervisano za paljenje badnjaka. Tako bi, smatrali su inicijatori, najveći srpski hram bio okružen spomenicima trojice najvećih Srba - svetog Save, Karađorđa i Nikole Tesle. |
Po želji Tesline familije i konsultacija sa profesorom Veljkom Koraćem, prvim upravnikom muzeja, urna je smeštena u muzej posvećen geniju iz Smiljana.
Oni koji se zalažu da se pepeo Nikole Tesle sahrani prema hrišćanskim običajima, ističu da ne postoji pismeni trag da je naučnik želeo da bude kremiran.
- Svi njegovi po majčinoj liniji, uključujući i njegovog oca, bili su sveštenici i bilo bi malo verovatno da je on želeo da se kremira, što je u ono vreme bilo neprihvatljivo za pravoslavnu crkvu. I da je izrazio želju da se kremira, on nikada nije ostavio u amanet da počiva u muzeju. Čak i budisti sahranjuju svoje mrtve bacanjem pepela u reku ili u vrtove sećanja. Ne priliči da taj prah stoji u muzeju, mada je u datim okolnostima to urađeno dostojanstveno koliko je moguće - kaže Dušan Zupan.
Da naučnik za života nije ostavio pismeni trag sa željom da bude kremiran, "Vestima" je potvrdio i direktor muzeja Vladimir Jelenković. Zašto se ipak Sava Kosanović, kojeg je američki sud proglasio jedinim Teslinim naslednikom, odlučio na kremiranje, Jelenković objašnjava strahovanjem da bi grobno mesto moglo biti oštećeno.
- Postoji teza da se Sava Kosanović plašio da će neki hrvatski ekstremisti devastirati grob, s obzirom na to da je Tesla umro u vreme najžešćih sukoba u Drugom svetskom ratu na tlu nekadašnje Kraljevine Jugoslavije - pojašnjava Jelenković.
Na pitanje kako gleda na ponovno oživljavanje inicijative da se pepeo pohrani u zemlju, Jelenković se poziva na odluku upravnog odbora muzeja donetu pre više godina kada je takva prvobitna inicijativa odbijena.
Dušan Zupan, međutim, ostaje pri tvrdnji da muzej neće ništa izgubiti na postavci ukoliko Teslini posmrtni ostaci budu sahranjeni, te da bi izbor mesta gde bi naučnik počivao trebao da bude stvar dogovora, već kako to SPC može najbolje da uredi. Zupan poručuje da Društvo "Sveti Sava" neće odustati od toga da najveći Srbin počiva na mestu koje dolikuje pokojniku.
Odlazak na BožićTesla je umro 7. januara, na pravoslavni Božić, ratne 1943. godine. Bio je sam u svojoj sobi na 33. spratu hotela Njujorker u Njujorku. Umro je u 86. godini od posledica srčanog tromba.
Bogdanović rekao "ne"
Muzej Nikole Tesle u Beogradu
Kada se 2006. obeležavalo 150 godina od Teslinog rođenja i kada je SPC ozvaničila svoju inicijativu da se naučnik sahrani, u tome joj se pridružila i stranka Vojislava Koštunice. Odbornička grupa DSS-a u Skupštini grada Beograda podnela je i formalni predlog da se o predlogu raspravlja. Međutim, to nikada nije uvršćeno u dnevni red. Tome se usprotivio tadašnji gradonačelnik Nenad Bogdanović. Ne zna se razlog, ali u kuloarima se pričalo da je predlog odbijen jer nije primereno da se naučnik sahranjuje dok nacija obeležava godišnjicu njegovog rođenja! |
Prvo sahranjen pa kremiran
Loša organizacija, odsustvo pokojnikove želje ili nesažaljenje Teslinog sestrića, tek jedan od najvećih umova modernog doba Nikola Tesla nije na onaj svet ispraćen kako su to običaji nalagali i može se reći da je i posle upokoja bio uznemiravan. Njegovo telo je dva meseca nakon što je pokopano na groblju Fernklif u Ardsliju izvađeno iz grobnice.
U arhivu Muzeja "Nikole Tesle" se čuva originalni dokument iz kojeg se vidi da je 26. marta 1943. godine Teslino telo ekshumirano iz groba i kremirano, po želji njegovog sestrića Save Kosanovića.
Prema svedočenju prote Dušana Šukletovića koji je ispred SPC služio opelo, Sava Kosanović se na ovaj način ogrešio o Boga i obećanje koje mu je dao.
U knjizi "Nikola Tesla i njegovo vreme", prota svedoči kako se odigrao čin opela i zašto je pristao da služi iako je prethodno Teslin sestrić nagovestio da će telo biti kremirano.
"Teslin nećak Sava Kosanović hteo je da se telo spali. Ja sam odbio da vršim opelo ako se telo bude spaljivalo. Sava Kosanović je pristao da se telo sahrani po pravoslavnom običaju. Da li je posle opela telo spaljeno ne znam. Posle se govorilo, zapravo šaputalo, da je Teslino telo spaljeno po nalogu Save Kosanovića..."
