Video konferencije u sudovima Srbije

Svedoci, čije prisustvo nije moguće obezbediti na sudu, a čiji je iskaz od važnosti za utvrđivanje istine i ostvarivanje pravde mogu biti saslušani putem video konferencijske veze i njihovo saslušanje na taj način u značajnoj meri doprinosi efiksnosti postupka.

Portparol Okružnog suda u Beogradu Ivana Ramić objasnila je da je mogućnost saslušanja svedoka putem videolinka uvedena Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine i u suzbijanju organizovanog kriminala, da bi, izmenama Krivičnog zakonika, 2006. godine bila proširena i na redovne krivične postupke.

U dosadašnjoj praksi, saslušanje svedoka putem videolinka, kako je navela Ramićeva, više puta je korišćeno u krivičnim postupcima koji se vode pred Većema za ratne zločine, pa je, tako, video konferencijska veza, između ostalih, bila uspostvaljena i sa Haškim tribunalom, sudovima u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.

Ona je podsetila da su, u postupku koji se pred Posebnim odeljenjem Okružnog suda vodio protiv optuženih za ubistvo premijera Zorana Đinđića, videolinkom saslušani veštaci Instituta za kriminalističku tehniku iz Vizbadena.

Opremu za video-konferenciju ima Okružni sud u Beogradu, u veću za ratne zločine u Ustaničkoj, kao i u Palati pravde.

Video-konferencijska veza uspostavlja se preko ISDN linije, a kada se uspostavi i saslušavanje svedoka otpočne, učesnici u postupku mogu videti svedoka na ekranima koji se nalaze u sudnici, dok se glas prenosi preko zvučnika ili slušalica.

Slika i ton se emituju u realnom vremenu, ukazavši da se po okončanju, kao i tokom redovnog saslušanja, svedoku mogu postavljati pitanja.