U Srbiji i Dan sećanja na žrtve holokausta i genocida
U Srbiji će se od 2012. obeležavati i 22. april - Dan sećanja na žrtve holokausta i genocida u Drugom svetskom ratu, predviđeno je amandmanom skupštinskog Odbora za rad i boračka pitanja koji je Vlada Srbije danas prihvatila. Taj dan će se, kako je predloženo, obeležavati radno. Amandman odbora je u raspravi o izmenama Zakona o državnim praznicima prihvatio ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić.
Izmenama Zakona o državnim i drugim praznicima je predviđeno da se Sretenje - Dan državnosti, praznuje dva dana - 15. i 16. februara, umesto samo jedan dan.
Predloženo je uvođenje dva nova praznika - Dana primirja u Prvom svetskom ratu i Dana sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu.
Dan primirja u Prvom svetskom ratu, kako je predloženo, praznovaće se 11. novembra u spomen na sve nevino stradale od 1914. do 1918. godine.
Predloženo je da se Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu "praznuje radno", kao spomen na 21. oktobar kada su nemačke okupacione snage izvršile masovni ratni zločin nad civilima u Kragujevcu i širom Srbije.
Skupština je danas završila raspravu o 14 amandmana na predložene izmene Zakona o državnim i durgim praznicima, od kojih Vlada nijedan nije prihvatila.
Poslanici iz Sandžaka Esad Džudžević i Bajram Omeragić zatražili su amandmanom da se 11. jul obeležava kao dan sećanja na žrtve genocida u Srebrenici.
Vlada nije prihvatila taj amandman uz obrazloženje da nema primera da se državnim praznikom proglašavaju dani sećanja na izvršen genocid.
Vlada je navela i da je u EU 11. jul zvanično proglašen za Dan sećanja na žrtve masakra u Srebrenici i da i Srbija na prigodan način obeležava taj datum.
Džudžević i Omeragić su zatražili i da se predvidi da se u Srbiji praznuju i verski praznici islamske veroispovesti i to Ramazanski i Kurban bajram. Taj amandman vlada nije prihvatila jer, kako je navela, izmenama nije predviđena promena člana zakona na koji su poslanici podneli amandman.
Vlada je navela i da je Zakonom o državnim i drugim praznicima predviđeno da pripadnici priznatih verskih zajednica imaju pravo da ne rade u dane svojih verskih praznika.
Posle rasprave o tom zakonu, parlament je počeo razmatranje amandmana na predložene izmene Zakona o platama u držvanim organima i javnim službama.
Poslanici Srpske radikalne stranke (SRS) zatražili su da se u Srbiji kao neradni dani obeležavaju Sveti Sava, Sretenje i Vidovdan.
"Sve drugo što ste izmenama zakona predložili za nas je neprihvatljivo", kazala je poslanica SRS-a Vjerica Radeta.
Za radikale je, kako je navela, apsolutno neprimereno povećavati broj neradnih dana zbog praznika.
Radeta je kazala da radikali apsolutno prihvataju značaj Sretenja ali da se zalažu da se taj praznik obeležava jedan dan kao što je i do sada bilo, umesto dva dana kako je predloženo izmenama Zakona o državnim i drugim praznicima.
