SB UN: Podeljena mišljenja o KiM
Predstavnici SAD, Velike Britanije, Francuske i Nemačke podržali su uklanjanje barikada na Kosovu, dok su Rusija i Kina stali u odbranu integriteta Srbije.
Savet bezbednosti je održao sednicu o Kosovu, na kojoj je ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić zatražio od tog tela UN da unilateralne akcije više ne budu dozvoljene, a stalne članice oštro osudile nasilje, ali i ostale podeljene oko toga ko je za nasilje odgovoran.
Nemačka
Predstavnik Nemačke Peter Vitig pozdravio je apel predsednika Srbije Borisa Tadića političkim predstavnicima Srba na severu Kosova da učine sve kako bi se prekinule blokade puteva.
"Pozdravljam jutrošnji poziv predsednika Tadića ljudima na severu Kosova da uklone barikade i da se uzdrže od nasilja. Eksplicitno podržavamo taj poziv predsednika Tadića", rekao je Vitig.
SAD
Predstavnica SAD u Savetu bezbednosti UN Rozmari di Karlo rekla je da je nasilje na severu Kosova izazvalo par ekstremista, dodavši da je njena zemlja i dalje optimista po pitanju rešavanja problema između Beograda i Prištine.
Ona je pozvala Vladu Srbije da sarađuje sa Kforom i Euleksom na uklanjanju barikada i hapšenju osumnjičenih za kriminal na severu Kosova.
Američka ambasadorka je kazala da je Kosovo jedinstveno carinsko tržište i da zbog toga ima pravo da kontroliše svoje granice, optuživši srpske bezbednosne strukture da se i dalje nelegalno nalaze na severu Kosova.
Velika Britanija
Britanski ambasador u SB UN Majkl Tetam je najoštrije osudio, kako je rekao, napade na Kfor na Kosovu, uputivši zahtev da se odmah uklone barikade.
On je apelovao da se obnovi dijalog između Beograda i Prištine, rekavši da Velika Britanija podržava evropske integracije Srbije.
Nemačka i Francuska
Slične stavove su izneli i ambasadori Nemačke i Francuske, s tim što je predstavnik Pariza u UN kazao da su najveće žrtve blokada na severu ljudi koji žive na tim prostorima. Organizovane kriminalne grupe manipulišu situacijom i one organizuju nasilje, ocenio je ambasador Francuske Žerar Aro.
Nemački ambasador je rekao da su nasilje organizovali Srbi koji demonstriraju, zatraživši da se na celoj teritoriji Kosova i Metohije uspostavi puna sloboda kretanja. On je kazao i da Beograd mora da sprovede dogovore koji su već postignuti i da je to jedan od uslova za dobijanje kandidature za članstvo u EU.
Svi ambasadori zapadnih zemalja su pozdravili imenovanje Klinta Vilijamsona za šefa tima koji će istraživati trgovinu ljudskim organima na Kosovu.
Rusija i Kina
Ambasadori Rusije i Kine su, međutim, izneli dijametralno suprotne stavove od ambasadora zapadnih zemalja u vezi sa situacijom na Kosovu, ocenivši da je Priština odgovorna za nasilje na severu Kosova.
Ambasador Rusije Vitalij Čurkin je rekao da stav Moskve o nepriznavanju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova ostaje nepromenjen i dodao da su jednostrane akcije koje sprovodi Priština neprihvatljive.
Nasilje bi bilo izbegnuto da Kfor nije pokušao nasilno da ukloni barikade, već da je uticao na vlasti u Prištini da ne koriste silu, naglasio je ambasador Čurkin.
On je zatražio da se istraže svi incidenti gde je Kfor upotrebio silu na Kosovu i podsetio na ubistvo jednog Srbina 9. novembra u Kosovskoj Mitrovici koje još nije razrešeno.
Napetost i dalje postoji zbog namere Prištine da silom uspostavi kontrolu nad prostorima gde žive Srbi, ukazao je ruski ambasador. Čurkin je zatražio i da se temeljno ispita slučaj trgovine ljudskim organima na Kosovu, dodavši da svedoci za ratne zločine na Kosovu nemaju zaštitu.
Ambasador Kine je naglasio da se mora poštovati integritet i teritorijalni suverenitet Srbije, založivši se za dijalog kao rešenje kosovske krize. On je izrazio zabrinutost zbog slučaja trgovine ljudskim organima na Kosovu, rekavši da vlada u Pekingu zahteva punu i nepristrasnu istragu.
Predstavnici Kolumbije, Brazila, Južne Afrike i Bosne i Hercegovine su se takođe založili za dijalog između Beograda i Prištine kao jedino moguće rešenje.
Na sednici je predstavljen redovni tromesečni izveštaj generalnog sekretara UN Ban Ki-muna u kome je on izrazio zabrinutost zbog pogoršanja bezbednosne situacije na Kosovu, ističući da se broj nasilnih incidenata protiv srpskog stanovništva povećao nakon pokušaja kosovskih vlasti da uspostave kontrolu na administrativnim prelazima na severu pokrajine.
