Groblje jugoslovenskih brodova
Samo dvadesetak kilometara od Beograda čame zarđala plovila koja su postala utočište beskućnika, pijanaca i narkomana.
Jutro je ledeno, magla je okovala desnu obalu Save kod naselja Pećani nedaleko od Umke, dvadesetak kilometara od Beograda. Iz magle priobalja izranjaju zarđale metalne brodske grdosije, putničke lađe, gurači, barže, šlepovi... Brodari i meštani ovo mesto nazivaju groblje brodova.
Branko Šarčević, radnik firme Sigurnost-Vračar, posle besane noći kuva kafu u svom "apartmanu", u jednoj od kabina olupine broda Romanija, koju on i ostali čuvari ove brodske večne kuće koriste da sklone glavu od zime, snega, vetra, kiše ili letnje žege. Olupine se čuvaju dan i noć.
- Imam grejalicu, televizor, krevet da prilegnem, ali noću je đavolja rabota.
Tri puta sam izlazio, jednom zbog laveža pasa lutalica na obali koji obično najave da neko dolazi, drugi put zbog talasa koji je napravio brod u prolazu, pa sam morao da pripazim da se neki "pokojnik" ne otkači i ne odluta niz Savu, a treći put zbog pecaroša koji vikendom pecaju sa ovih starudija - veli 59-godišnji Branko.
Groblje brodova kod Pećana nastalo je u prošlom veku, 1995. godine, u vreme sankcija i inflacije, kada su PIM "Ivan Milutinović" i Beogradsko bagersko preduzeće počeli da odlaze pod led, kako to brodari kažu.
Nerentabilni i pokvareni plovni objekti dovlačeni su na ovaj deo reke da ne bi bile ruglo beogradske obale. Sakupljači sekundarnih sirovina čerupali su brodove, odnosili kablove, bakar i aluminijum. Brodovi su bili utočište beskućnika, pijanaca i narkomana.
- Na moju sreću, nisam imao prilike da ganjam ološ. Ali od starijih čuvara iz Beogradskog bagerskog i PIM "Ivan Milutinović" naslušao sam se priča o lopovima koji su dolazili noću, nečujno, čamcima na vesla, i odnosili sve što su mogli.
Narkomani su im pretili špricevima napunjenim krvlju, agresivni pijanci su potezali motke i noževe. Sada toga nema, pre nego što se brod dovuče ovde vlasnik poskida sve što vredi. Ali, nikad se ne zna - priča Šarčević.
Na groblje na vodi pristižu radnici firme SAF metal za skladištenje i tretman neopasnog metalnog otpada. Predstavnik firme iz Bele Crkve Zoran Mitrović objašnjava da je ovo preduzeće kupilo četiri stara broda i da je došao sa radnicima da pripremi dva broda za tegljenje do luke Smederevo.
Tu će biti isečeni na komade određene dimenzije, a onda će kamionima ta gvožđurija biti odvezena do Bele Crkve na dalju obradu.
- Ovo nije groblje brodova, pre bi se reklo da je ovo starački dom za plovila koja su nekada bila ponos Jugoslovenske rečne mornarice. Sada vlasnici tih brodova objavljuju tender za prodaju.
Preduzeće čiji sam predstavnik redovno otkupljuje te grdosije, pa idu na demontažu, kasaciju i pretapanje u sirov metal. To lopovi ne kradu. Sidro je teško od 500 do 1.000 kilograma, vitlo 500 kilograma, da ne nabrajam. Ko će to i kako krišom odneti - pita se Zoran Mitrović.
Radnici SAF metala moraju dva broda da oslobode od zagrljaja ostalih brodova, da podignu sidra, uklone sve što bi moglo da otpadne ili padne u vodu. Posao je težak i zimi i leti. Šake se lepe za vreo ili ledeni metal, ako se, ne daj bože, nategnuta sajla otkine kao oštar bič kosi i seče sve pred sobom, kažu oni.
Ruglo i izvor zaraze
Voja Opanković, predsednik Udruženja ljubitelja Save sa Umke, kaže da svake godine šalju peticiju da se groblje brodova premesti negde na levu obalu, ali nema vajde:
|
Magla se diže, starci lagano izranjaju iz magle. Na pramcu ili nadgrađu brodova ispod kormilarnice još se vide njihova imena - Šumadija, Braničevo, Beograd V, Savamala...
Kada bi starci znali da govore, prolaznici bi se naslušali priča o rečnim vetrovima, virovima i kapetanima lađa i mornarima koji su ih gonili i voleli.
Retko ko od rečnih vukova dolazi da vidi očerupane i zarđale starce jer sudbina im se zna. Ali, dolaze meštani Pećana i Umke iz sasvim drugog razloga. Ivan Samardžić i Radomir Avramović znatiželjno posmatraju kako radnici SAF metala pripremaju brodove za odvlačenje.
- Gradski čelnici su izabrali ovu lokaciju za groblje brodova, ali nisu vodili računa da će brodovi postati i sakupljači đubreta koje nosi Sava. Zimi to nekako i prođe, ali leti reka donosi pored tona plastičnih flaša, kesa i drugog otpada i leševe domaćih životinja, živine, ovaca, svinja, pa čak i krava. Tada se smrad truleži oseća na dva kilometra unaokolo - veli Ivan, a Radomir dodaje:
- Imao sam prilike da se sa svojim gostima iz Austrije provozam turističkim brodom duž Save. Brod je plovio od Beograda do Obrenovca. Turisti, i naši i oni iz inostranstva, a bilo ih je podosta, bukvalno su odlepili dok smo plovili pored ovog groblja brodova. Snimak kamerom koji su moji gosti napravili prikazao se i na jednoj privatnoj austrijskoj TV stanici. A, komentar mojih gostiju je bio vrlo interesantan: "Ništa lepše i ružnije nismo nigde videli!"
Krševi na vodi
Željko Ožegović, član Gradskog veća i predsednik Komisije za postavljanje plovnih objekata, kaže da je nemoguće utvrditi broj odbačenih krševa na vodi:
- Nije tajna da je prema planu jedna od lokacija za odlaganje posmrtnih ostataka lađa, splavova i čamaca priobalje Save u blizini Umke. Ovo mesto je već delimično pokriveno korodiranim trupovima šlepova. Slično je i kod naselja Goveđi brod, na Dunavu, uzvodno od Zemuna. Najverovatnije je da će tako i ostati u skoroj budućnosti. |
