Samoubistva iz očaja sve češća u Srbiji
Beznadežna S. M. s četvorogodišnjom ćerkom u rukama nameravala je da skoči sa zgrade u Pohorskoj ulici u Novom Beogradu, a od toga su je odgovorili lekari Hitne pomoći. Premda detalji ovog događaja nisu razjašnjeni, sasvim je očigledno da je socijalna kriza u Srbiji toliko duboka da je sve više ljudi koji ne samo da ne vide bolju budućnost, već ni bolji sutrašnji dan.
Isprva su beznadežni protestovali na ulicama, pa blokirali puteve, ležali po zimi na prugama tražeći samo svoje zarađene plate.
Zatim je Zoran Bulatović, predsednik Udruženja tekstilnih radnika u Novom Pazaru u znak protesta protiv otpuštanja radnika pred kamerama sebi odsekao prst.
Nešto kasnije je Halko Društinac iz fabrike Iskra iz Novog Pazara sebi u februaru šake zakucao ekserima kako bi državi privukao pažnju na neisplaćene plate i tešku socijalnu krizu.
Ljubodragu Tadiću državna fabrika može da neisplati 18 plata, ali to sudu u Čačku nije smetalo da mu zbog neizmirenog duga za grejanje oduzme stan, a sličan je primer i penzionera Nebojše Nedeljkovića iz Bora koji je zapretio da će se pred zgradom opštine zapaliti jer ne može da plati grejanje. Letos je majka s dvoje dece u rukama u Nišu skočila s prozora...
Nevidljiva patnja
Slučaj M. S. (30) i njenog pokušaja da u smrt ode s detetom u rukama jer više nema posao i čime da ga izdržava, kao ni da iznajmljuje sobu od osam kvadrata u bivšem samačkom hotelu ilustracija je i otuđenosti ljudi.
- Ja ne znam više ko u ovoj zgradi živi, a kamoli kakve probleme ima. Ne znam za ženu koja je htela da se ubije, ali kako se niko više ne druži u ovoj zgradi, kako smo udaljeni i otuđeni, sasvim je moguće da se neko nađe u strašnim problemima, a da okolina to ne zna - kaže jedan od stanara Pohorske 25 u Beogradu. |
Neslavnih primera je mnogo, a kako stvari teku biće ih još više.
Srbija je zemlja depresivnih, očajnih ljudi, pa otuda i ne treba da čudi sve veći broj samoubistava, pa i ubistava. U prvom redu ljude pogađa ekonomska kriza, a posebno one koji su imali velika očekivanja posle 2000. godine.
Neslavno 13. mesto
Prema broju samoubistava - 19 na 100.000 stanovnika, Srbija je na 13. mestu u svetu, a mentalni poremećaji, kao što su depresija i zloupotreba psihoaktivnih supstanci uzroci su u više od 90 odsto slučajeva.
Prema statističkim podacima, stručnjaci zaključuju da je mentalno zdravlje stanovništva Srbije sve lošije, pri čemu svaki četvrti građanin boluje od depresije. Prema policijskim podacima, samoubistva se najčešće vrše vešanjem i iz vatrenog oružja, a zatim sledi trovanje i sečenje vena. |
Psiholog Žarko Trebješanin smatra da se ljudi teško suočavaju sa ekonomskom krizom zbog koje često imaju utisak da su ostavljeni na cedilu i da nikoga ne zanimaju, da nema adekvatnih mera, da se ne reaguje brzo na gubitak posla, na osiromašenje i smanjivanje plata.
- U Srbiji je u porastu broj psihičkih poremećaja izazvanih stresom, koje stručnjaci tumače posledicom dešavanja kojima je stanovništvo izloženo poslednje dve decenije - ratovi u regionu, hiperinflacija, sankcije, NATO bombardovanje, socijalna tranzicija, finansijska kriza i visoka stopa nezaposlenosti - ističe Trebješanin.
Otuđenost ljudi, sebičnost, nerazumevanje tuđih problema i bezosećajnost, u kombinaciji s teškim izazovima golog preživljavanja stvaraju odlične uslove da slabiji dignu ruku na sebe. U Srbiji, sve što je moglo da pođe po zlu - pošlo je, pa i ne treba da čudi poražavajuća statistika.
- Civilizovano društvo bi trebalo da vodi računa o znacima, signalima i porukama pojedinca i da nešto preduzme na individualnom, grupnom i sistemskom planu, jer i sam pokušaj samoubistva uvek nosi apel okolini za pomoć - kaže psihoterapeutkinja Tijana Mandić.
U Srbiji ne recept lekari u domovima zdravlja sada najviše pišu dva leka, "presolol" za srce i visok pritisak i "bromazepam" za smirenje i nervozu. Skoro dva miliona kutija godišnje tačnije 1.983.686 kutija "presolola", građani su podigli pomoću recepta, a čak 4.272.505 kutija "bromazepama" je prepisano na recept. Naravno, ovaj broj je višestruko veći jer niko ne vodi statistiku koliko je pomenutih lekova prodato u privatnim apotekama.
Narod na sedativima
Takođe, u milionskim brojkama građani piju se "bensedin", "leksilijum" i ostali lekove iz grupe anksiolitika i sedativa.
- Niko, međutim, ne može osuđivati ljude koji te lekove uzimaju jer oni to ne rade iz zabave, već imaju potrebu za time. To je opet bolje nego da čovek dobije infarkt, hipertenziju ili čir, ili da učestvuje u porodičnom nasilju - kaže psihijatar docent dr Nađa Marić iz Kliničkog centra Srbije, dodajući da je anksioznost predvorje depresije, bolesti koja će, po procenama stručnjaka, 2020. godine posle kardiovaskularnih, biti druga po učestalosti.
Nervni slom, svetski problem
Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije svake godine u svetu približno milion ljudi počini samoubistvo, koje je u skoro svim zemljama među deset glavnih uzroka smrti i jedan od tri vodeća uzroka smrti u starosnoj grupi od 15 do 35 godina. U svetu broj samoubistava raste iz godine u godinu i za poslednjih 45 godina uvećana je za 60 odsto. Samoubistvo je najveći svetski zdravstveni problem, koji je uzročnik oko tri odsto smrti na globalnom nivou. |
