Borba za rudno bogatstvo na Kosmetu
''Avrupa minerals“, američka globalna korporacija za istraživanje rudnog bogatstva, nedavno je ''sa zadovoljstvom objavila“ da počinje bušenje u Kosovskoj Kamenici, u blizini Gnjilana, saznaju beogradski mediji.
Početkom februara 2010. počeli su istraživanja i na četiri nalazišta srebra, olova i cinka oko Kosovske Mitrovice, pošto je to ''evropski najproduktivniji region za olovo i cink“. Bakar istražuju u Režnju, piše ''Politika''.
U julu ove godine ''Volstrit džornal“ objavio je vest da je izaslanik svetskog finansijskog magnata Džordža Soroša prošle godine bio pet puta na Kosmetu. I to u društvu albanskog milijardera Sahita Muje, s kojim Soroš hoće da eksploatiše kosmetski lignit, procenjen na vrednost veću od 300 milijardi dolara, navodi ''Politika''.
Izvršni direktor korporacije ''Albanski minerali“ Muja kao ni Soroš nemaju u vidu
U ''Trepči'' ogromne rezerve zlata, olova i drugih minerala
Krajem 2007. Nil Klark je u ''Nju stejtsmenu“ konstatovao da za Džordža Soroša i njegov Fond ''Otvoreno društvo“ nije važno poštovanje ljudskih prava i osnovnih građanskih sloboda – neko društvo je ''otvoreno“ ukoliko on i njegovi saradnici mogu da zarade veliki novac.
Klark je to ilustrovao Soroševim ulaganjem na Kosovu da bi ''preuzeo kontrolu nad rudnikom ’Trepča’”, gde su ''ogromne rezerve zlata, olova i drugih minerala“. |
samo ugalj, već i olovo, hrom, cink, zlato, srebro, bakar, nikl i druga bogatstva, zaključio je ''Volstrit džornal“.
Ministarstvo energetike Republike Srbije procenilo je 2009. da je vrednost imovine države Srbije u sektoru elektroprivrede, protivpravno otete na Kosmetu, oko 1,5 milijardi dolara. Ministarstvo je saopštilo da bi ''vrednost tog bogatstva iznosila do 100 milijardi evra, kada se uzme u obzir perspektiva i iznos koji bi se dobio eksploatacijom i pretvaranjem tog energetskog bogatstva u električnu energiju“.
Korporativni stručnjaci za rude i minerale saopštili su krajem 2008. procenu da rezerve olova u ''Trepči“ iznose 425.000 tona olova, 415.000 tona cinka i 800 tona srebra; da su rezerve nikla 185.000 tona i kobalta 6.500 tona; da su u rudniku ''Grebnik“, južno od Gline, dokazane rezerve 1,700.000 tona boksita. Četiri tone boksita sadrže dve tone glinice, iz kojih se dobija tona aluminijuma. ''Grebnik“ bi, dakle, mogao da proizvede 425.000 tona aluminijuma. Do sada utvrđene rezerve feronikla na Kosmetu su 15,000.000 tona, ali se procenjuje da su i mnogo veće, piše beogradski list.
U ovom trenutku, rudarski basen ''Trepče“ ''izrešetan“ je istraživačkim tačkama moćnih korporacija.
''Lidijan internešnel“ (do 2006. ''Rio tinto“) otvorio je 4. novembra 2010. u Prištini svoj poslovni klub koji radi punom parom. Kako i ne bi, još početkom 2008. su izvestili o tome da su u Orahovcu našli nalazište u kome je 1,87 grama zlata na tonu uzorka (u najboljem slučaju čak 7,97 grama po toni).
