EKSKLUZIVNO: Moj otac, tajni sin Jovana Dučića

Švajcarkinja Karol Mintener prvi put za javnost otkriva kako joj je njen otac Žan Mintener tek na samrti poverio da je on zapravo vanbračno dete jugoslovenskog diplomate i poete iz Trebinja. Zbog skandala sa 19-godišnjom gospođicom Fogel, koja se porodila 1925, Dučić, već u pedesetim godinama, morao je da napusti diplomatsku službu u Bernu, a 1927. godine imenovan je za ambasadora u Kairu

Prelistavam biografsku knjigu Radovana Popovića "Dučić" očekujući Karol Mintener u pariskom stanu naše zajedničke prijateljice Irene Bilić, rediteljke i direktorke filmskog festivala "Evropa oko Evrope". Irena otvara vrata gošći i iznenađenje nije malo.

Preda mnom je 50-godišnja Karol Mintener, zapanjujuće slična mladom Dučiću na fotografiji sa naslovne strane knjige, ista izdužena silueta, isti oblik i izraz lica. Led na početku razgovora razbija prvo pitanje: "Da li se vaša baka po ocu zvala Antoanet Fogel i da li je 1925. godine živela u Ženevi na adresi 9 Rue de la Ferme?" Karol Mintener me pogleda iznenađeno. Kažem joj da adresa piše u biografiji Jovana Dučića koja je na stolu i predlažem joj da, pre nego što joj ispričam šta u njoj piše, ona ispriča šta zna o poreklu svog oca.

NEDOZVOLJENA LJUBAV

Možda uspemo da razjasnimo sporni period iz Dučićeve biografije vezan za njegovo diplomatsko službovanje u Ženevi gde je početkom oktobra 1924. postavljen za stalnog delegata u Društvu naroda (predratne Ujedinjene Nacije). U leto 1925. godine ministar spoljnih poslova Kraljevine Jugoslavije, koji je u isto vreme i Dučićev prijatelj, izveštava ga da se gospođa Fogel iz Ženeve obratila Ministarstvu sa pismom datiranim 13. jula 1925. navodeći da je s poverenjem primala u kuću Dučića koji je tada već prešao pedesetu godinu, da je Dučić zaveo njenu devetnaestogodišnju kćer Antoanetu i da će se obratiti sudu ako Dučić ne ispuni obećanje, prizna dete za svoje i obezbedi mu izdržavanje.

Zaljubljene oči Ostaje nepoznato da li je za ove stihove zapisane u Ženevi 1925-26. Dučićeva inspiracija bila upravo mlada Antoaneta Fogel: "Gledam tvoje krupne oči zaljubljene / Gde sja vatra - ko zna - grešna ili sveta / Svejedno ljubiš li drugog ili mene / Ti ljubiš nevino kao cvet što cveta... "

Gospođica Fogel porodila se u novembru 1925. Dučić sve poriče, piše s prezrenjem o gospođi Fogel i njenoj kćeri ("nekakve manikirke") i stavlja do znanja da je sve protiv njega "montirao" njegov prethodnik u Bernu - Milutin Jovanović. Zbog ovog skandala Dučić je ipak morao da napusti Švajcarsku, zapravo je iz nje proteran. Izgleda da se na ovo u Ministarstvu u Beogradu gledalo kao na "mušku aferu ", s razumevanjem većim nego u Bernu, pa je Dučić već u februaru 1927. godine imenovan za ambasadora u Kairu.

U junu 1927. dolazi u Beograd na odmor i u zgradi Ministarstva slučajno susreće Milutina Jovanovića. Rezultat susreta je tuča zbog koje će obojica biti suspendovani s posla. Dučić će se u diplomatiju vratiti u novembru 1929. posle intervencije kralja Aleksandra lično. Iako Radovan Popović kaže da je slavnog pesnika u ovu "neugodnu aferu uvukao" upravo Milutin Jovanović, ova švajcarska epizoda iz Dučićeve biografije, izgleda da je bila mnogo komplikovanija. Zahvaljujući Ireni Bilić, rediteljki iz Pariza, "Vesti " ekskluzivno otkrivaju da je Dučić iz vanbračne veze sa Antoanetom Fogel zaista imao sina rođenog u 10. novembru 1925. godine u Ženevi koji je odrastao pod imenom Žan Aleksandr Mintener. On je sve do smrti 2000. godine ćutao o tajni svog porekla koju nije poverio čak ni svojoj supruzi, ni deci. O tome za "Vesti" govori Karol Mintener, ćerka Žana Aleksandra Mintenera.

TAJNA STARA 75 GODINA

- Moj otac Žan Mintener uvek je ćutao o svom biološkom ocu. Pokušavala sam nešto više da saznam ali je on odbijao razgovor. Bio je teško bolestan i pre nego što će umreti 2000. godine zvao me je telefonom. Rekao je: "Htela si da znaš kako se zvao moj otac. Evo imena: Jovan Dučić. Bio je Srbin i izgleda da je bio veliki čovek". Dohvatila sam na brzinu imenik koji mi je bio pod rukom i zapisala ime na prvoj stranici kako bih bila sigurna da ga neću zaboraviti. Otac je još rekao: "Molim te, ako moj otac ima porodicu i potomke, moja je želja da ni u kom slučaju ne narušavaš red koji je uspostvljen, ne treba da se zna da postojimo". Bilo je to u ponedeljak. U sredu je umro. Imao je 75 godina. Moj otac mi je dakle na samrti rekao ime svog oca jer sam uvek nastojala da otkrijem porodičnu tajnu zbog čega se baka Antoaneta ljutila. Rekao je da ne treba da se remeti postojeći porodični red, jer je zapravo mislio da je Jovan Dučić bio oženjen i da je imao decu.

 

Put u Kairo - Baka Antoaneta Fogel imala je osmoro braće i sestara. U porodici se zna da je njen mlađi brat Džejms Fogel išao u Egipat, u Kairo. Kada tačno? Ne zna se. Navodno je išao u Kairo po svoje sestre. Ne znam zašto, ni kako - objašnjava Karol. To je zanimljiv podatak s obzirom na to da je Dučić 1927. imenovan za ambasadora Kraljevine Jugoslavije u Kairu, a Švajcarci u ono vreme nisu putovali u Egipat tako često kao danas.

- Posle smrti oca bila sam jednom prilikom u Italiji pozvana na jednu večeru. Za stolom je bio jedan srpski violinista i još nekoliko Srba. Rekla sam da sam i ja delimično Srpkinja jer je moj deda bio Srbin i zvao se Jovan Dučić. Gosti za stolom su imali zapanjen izraz lica. Ruski pijanista Konstantin Bogino, profesor moje mlađe ćerke Gabrijele, ustao je da telefonira svojoj ženi Miomiri, koja je Srpkinja. Nisam tada shvatila ko je tačno bio Jovan Dučić. Detaljno mi je to objasnila tek Irena Bilić koju sam upoznala u jednom restoranu u Parizu 2003. godine. Upoznao nas je zajednički prijatelj koji je rekao da je Irena Srpkinja i da treba da joj ispričam svoju priču. Pokazala sam joj notes na kome je pisalo ime Jovana Dučića. Sećam se da sam joj rekla :"Nedavno sam saznala... to je ime mog dede. Izgleda da je on bio važan čovek u Srbiji."

- Kada mu je majka umrla otac je otišao u njenu kuću i proveo u njoj sate i sate. Njegovi braća i sestre od tetke kažu da je nešto tražio, to je bilo jasno. Posle očeve smrti iz kuće moje bake Antoanete odnela sam dva drvena sanduka sa papirima i dokumentima, ali još ih nisam detaljno pregledala.

POZAJMLJENO PREZIME
Karol predlaže da razgovor nastavimo sutradan ujutru u njenom novom stanu kako bismo zajedno mogli da pregledamo dva drvena sanduka sa tavana njene bake. Stižem u dogovoreno vreme rano ujutru sa Irenom Bilić. Na kuhinjskom stolu doručak i beleške. Karol odlazi u drugi deo stana da bi donela portret svog oca iz đačkih dana. Irena primećuje da je ovo prvi put da je čuje da za Jovana Dučića kaže "moj deda". Na polici fotografije Karol Mintener iz vremena kada je imala tridesetak godina. Opet otvaram knjigu o Dučiću i upoređujem fotografije. "Kažu da ličim na očevu stranu ", kratko komentariše Karol. Pokazuje fotografije svog oca iz detinjstva koje jasno govore da je Antoaneta Fogel očigledno bila veoma privržena malom Žanu Aleksandru i da se brinula o njemu.

- Moja prabaka, majka Antoanete Fogel, potiče iz protestantske porodice koja se iz katoličkog Frajburga preselila u Ženevu. Moj pradeda, dakle otac Antoanete, zvao se Adolf Fogel. Evo, na njegovoj fotografiji piše da je bio pripadnik sudskog obezbeđenja u Ženevi. Antoaneta Fogel je ostala trudna kada je imala 19 godina. U novembru 1925. porodila se pod prezimenom Fogel, mada na svim dokumentima i u izvodu iz knjige rođenih moga oca Žana piše da se preziva Mintener. Dala mu je ime Žan Aleksandr... Nisam znala da se Žan na srpskom jeziku kaže Jovan.

- Mintener je prezime njegovog očuha kojeg nikada nisam videla. Niko nije pričao o njemu. Kada su se moji roditelji venčali 1956. tatin zvanični otac više nije bio živ. Nisam shvatala zašto se ćuti o tome. Pitanja se nisu postavljala, to je bilo nešto što se ne radi. Moja baka Antoaneta Fogel udala se za gospodina Mintenera kada je moj otac imao četiri godine i tako je dobio njegovo prezime. Moja majka kaže da je gospodin Mintener je bio carinik i da je voleo pčele. Kada je umro, baka Antoaneta je nasledila njegovu penziju.

STRAH OD OTMICE
- Mislim da je baka Antoanet po zanimanju bila frizerka. Sigurno je, ipak, razgovarala sa svojim sinom, inače on ne bi znao ko mu je otac. Ne znam, možda je i sam shvatio. Kada sam mu postavljala pitanje i govorila da ću pitati baku, on je odgovarao: "Ne treba da joj smetaš." Studirao je ekonomske nauke i doktorirao je. Posle je predavao u školi i osnovao svoje preduzeće. Ne znam, malo je čudno da jedna frizerka koja sama podiže svog sina u to vreme ima tako visokoškolovanog sina.

- Do desete godine moj otac nije išao u školu, iako je školovanje od šeste godine bilo obavezno u Švajcarskoj. Razlog je bio što je "Sloven", kako su zvali tatinog biološkog oca, hteo da uzme dete. Moja baka Antoaneta plašila se da tata ne bude otet. Zato je tražila posebnu dozvolu od prosvetnih vlasti kako bi dete moglo da se obrazuje kod kuće. Moja mama kaže da su neki u porodici smatrali da je "Sloven" hteo da uzme dete jer je u pitanju bio sin. Ona misli da ga dete ne bi zanimalo da je bila ćerka u pitanju.
Kroz zakrčeni hodnik prelazimo u salon prepun neraspoređenog nameštaja i kutija. Karol iz spavaće sobe dovlači dva sanduka koje je našla na tavanu bake Antoanete Fogel. Otvara kovčege prepune pisama, dokumenata, starih fotografija, isečaka iz novina. Na jednoj od njih Žan ima tri-četiri godine, zatim u đačkim danima sa majkom, pa kao student...

- Ne znam da li sam nešto još propustila da vam kažem. Kada sam imala devet godina išla sam sa mamom i tatom i bratom na Hvar. To putovanje ostalo mi je u lepoj uspomeni. Nisam vam rekla da je moj otac u slobodno vreme voleo da leti i bio sportski avijatičar. Nadam se da sve ovo što sam vam ispričala neće biti pogrešno shvaćeno. Moj otac nije želeo da bilo kome smetamo.
 

Lažan izvod iz knjige rođenih Karol Mintener predloži da pozove svoju majku koja živi u Ženevi. Ona i njen muž Žan davno su se razveli. Bivša supruga Žana Mintenera i majka njegovo dvoje dece prihvata razgovor s novinarima. Potresno je koliki je bio teret tajne za sve članove porodice čoveka koji je po svemu sudeći bio Dučićev sin.   - Mnogo toga sam čula ali nisam sigurna šta je i u kojoj meri zaista istina. Sigurna sam ipak u nekoliko stvari. Da sam se udala za čoveka koji se zvao Žan Mintener i sigurna sam da je njegov izvod iz knjige rođenih bio lažan. Takođe sigurno je da je bio kod kuće do desete godine i da je tek tada pošao u školu. Njegova majka nikad nije izričito rekla istinu, bojala se. Kada je njegov zvanični otac, gospodin Mintener, umro, moj muž nije hteo da mi pokaže porodičnu knjižicu koja sadrži sve podatke o roditeljima i članovima porodice. Bilo ga je sramota što je vanbračno dete. Ja sam iz buržoaske porodice i imamo rodoslov iz 14. veka. Ali Mintenerovi su imali porodične tajne. Da, govorili su da je Sloven hteo da uzme dete. Ono što sam saznala čula sam od njegovih rođaka, braće od ujaka i tetaka. Želela sam da razgovaram sa njim o tome ali on je uvek odbijao. Govorio je da to obeščašćuje njegovu majku. Ja sam rekla da to nije tačno, naprotiv, divim se njegovoj majci što je u ono vreme sama podizala svoje dete i nije ga napustila kao što su radile mnoge neudate majke. Naš stariji sin je umro. Majka mog muža se često mešala u njegovo vaspitanje i imala svoje ideje o svemu i uvek se nečega plašila. Mi smo se na kraju razveli. Otišla sam.