Zlatna groznica na srpski način

Ja ništa ne znam, nisam odavde, znam samo da su bile neke zlatne šipke, veličina kao cigle, i to 18 komada. Izmereno, tačno 354 kila, tačno u gram. Tako se pričalo po selu još kad su počeli da kopaju drugu traku Koridora 10, sredinom septembra, oko Svetog Simeona - započinje priču o zlatnoj groznici žiteljka sela koja beži od fotoaparata kao đavo od tamjana.

Kopanje i tajno i javno

Zlato je iz sela Davidovac kod Vranja odneseno noću, pod jakim osvetljenjem i obezbeđenjem, helikopterom za Beograd. Iako je zlatna groznica s vremenom splasnula, mnogi tvrde da zlata nije bilo i da je narod poverovao lokalnim seoskim tračarama koje kad piju pivo, meze salamu i ispredaju priče od 2. veka naše ere pa naovamo. Ipak, nedoumica oko "zlata koje čudno sija" još je ostala.

- Eno ga kod mene ćup, veći je nego onaj što je ispred Muzeja u Vranju - dobacuje šeretski penzioner Jovan Stojković i pošto slabije čuje viče glasno.

Rimskih para na sve strane: Jovan Stojković

- Nema ništa, braća "rimski kopači" sve odneli na vreme. Otkako znam na ovom potezu se kopalo i odnosilo i još ima rimskih para, ali za one koji znaju da ih nađu.

Čovek, koji čeka autobus za Bujanovac, prilazi i skoro šapatom kaže:
- Izgleda da su onomad bili iz policije, održali su slovo na ovi što imaju dugačak jezik i ućutaše. Sada će voditi politiku, zašto se toliko kopa, koliko košta, ko je dobio rabotu, ko nije...

Ja sam iz susednog Vrtogoša, ali nisam budala. Neka mi neko objasni zašto kopaju mesec dana, baš gde je nova trasa autoputa. Imam osećaj da će da kopaju ispod same sadašnje trase, ispod asfaltne trake, od davidovačkih topola, pa preko prema brdu i selu Srpska kuća. Tu ima čuda, ćupovi sa srebrnjacima raznih Oktavijana i Justinijana. O tome su pričali divlji arheolozi još od 1961. kada se pravio autoput - uveren je meštanin susednog sela.

Njive rađaju srebrnjake

Seljanka koja je započela priču tvrdi da je sve istina.
- Svi znate da su ljudi na čijoj je otkupljenoj njivi nađeno zlato bili kod advokata, hoće da tuže jer imaju pravo na 10 odsto. Nije malo 35,4 kila. Kad se to pretvori u pare, legneš u krevet i sve četiri uvis. Odmoriš se od plastenika i od muke što moraš da prodaješ gradskoj gologuziji papriku za 30 dinara po kilogramu, a paradajz po 15 - pada u sevdah seljanka.

- Pa, tužiše li? - smeju se okupljeni.
- Ne može šut s rogatim. Advokati im rekli da ne može da se dokaže jer niko nije video zlato. Otišlo je ono za Beograd, ljudi videli helikopter. Državu neće podignu, ona je kao slavska ponjava, gazi svako po nju. Sve oteše od sirotinju, pa i zlato. Ali od tuđe, oči mogu da oslepe - sasipa sagovornica.

A da su čuli helikopter, svi okupljeni potvrđuju.
- Videli smo helikopter kako se okreće oko nalazišta. Pitali se što pravi krugove, oko nalazišta svetlo, neki reflektori, šta li? Ubeđeni smo 102 odsto da je nešto bilo golemo, zlato ili ili neka rimska fontana od srebra, nije bitno - kaže stariji čičica koji kupuje u prodavnici slaninu.

Mlađi čovek objašnjava okupljenima zašto je siguran da ima zlata:
- Od oca sam čuo, a on od svog dede da je na ovim lokalitetima gde sada kopaju zakopavano zlato. Ovde je, zaboravili ste, do 1912. godine bila srpsko-turska granica. Trgovalo se, stoka za zlato. Zlato se zakopa, ide se po stoku, a posle se radi sigurnosti izvrši isplata. Ali, bilo je slučajeva da trgovac ode preko granice i ne vrati se više, a zlato ostane da čeka srećnog pronalazača.

- Čekaj, bre, vidi se da si školovan, a je l' bilo zlata u rimsko doba? Ovde su Rimljani još od 2. vek naše ere držali vlast - pita čičica.

- Možda ako su ga donosili iz kovnice sa Novog brda. Ovde je bilo veliko naselje, a glavni put je prolazio gore preko Poljanice i Devotina, pa udarao na Krstilovicu i spuštao se na brda kod Vrtogoša, a odatle se račvao u dva pravca. Jedan je išao za Novo brdo na Kosovu, a drugi za Sofiju.

U Davidovcu je bilo ratničko naselje za odbranu teritorije, a gde su vojnici, tu su bili ćupovi sa srebrnjacima. Zato ovde kod nas, kad god zaoremo nađemo pet-šest rimskih novčića. Svaki, od 10 do 300 evra po komadu, zavisi od sreće. Svi, bre, imamo u kuću, na skrovitom mestu, te pare, znam i jednog koji ima srebrni krst, a drugog pun sanduk sa austrougarskim puškama iz Prvog svetskog rata - objašnjava mladić.

- Celo groblje, pa i ispod crkve i kapele, sve je pod rimskim grobnicama, išpartano dugim hodnicima. I tako u celom potezu prema Vrtogošu.

- Sad mi je jasno što mi jedna budala pre desetinu godine dade grdne pare da mi izore njivu. Ej, on na mene dade pare da izore moju njivu? E, moj sinko, umesto da si na vreme kupio aparat detektor i obezbedio sebe, našao si da studiraš ekonomiju, pa od što će živiš kad završiš fakultet i ostaneš na ulicu? - dobacuje čičica.

Zaigraće mečka arheolozima

Da bi se što više pojasnila davidovačka zlatna groznica preporučiše da odemo po mišljenje kod poznatog seoskog stručnjaka Dragana Aritonovića zvanog Kralj.

- Znam da ste došli zbog zlato, vidi vam se po očima. Svi hoćete neku senzaciju, ali ima nešto ozbiljno što će da vam promakne ispred nosa. Nema zlata, dugo sam i studiozno razmišljao i došao do prostog zaključka da ga nema, a moglo bi da ga bude - kaže Dragan i zagleduje u svoj zapis na hartiji o aktuelnim dešavanjima.

Koliko sve košta građane: Dragan Aritonović Kralj

- Ne mogu noću da spavam, pa zabeležim ponešto što mi prođe kroz glavu. Ovde piše, između redova, da sam radio 17 dana i da su me otpustili. Za taj period našli smo dva mala komada od pečene gline. Čekam da me vrate, a ako neće, uslediće frontalni napad na Arheološki institut iz Beograda, a prava suština iskopavanja će izaći na videlo. Mnogima se neće sviđati, a može i mečka da zaigra ispred njihova vrata - navodi Dragan.

U njegovim zapisima stoji da Arheološki institut iz Beograda mesec dana kopa, ali i proračun koliko to košta poreske obveznike Srbije.

- Po mojoj evidenciji, na potezu od Pavlovca, lokacije Gumnište, do Davidovca, lokacija Crkvište i Gradište, rade oko 200 ljudi koji pod ugovorom za dnevnicu, osam sati puta 120 dinara jednako 960 dinara. Onda tu su brojni šefovi, razni strunjaci čije su dnevnice po 2.600 dinara, pa ostali prateći troškovi. Suma sumarum oko 300.000 dinara dnevno odlazi u bunar. Da zaokružimo na mesec dana, to je 9.000.000 dinara - ljutit je Dragan zbog gubitka posla.

Meštani ubeđeni da država krije istinu od njih

Ispred prodavnice i dalje ista ekipa.
- Sad vam je sve jasno, zlato ili ćupovi sa rimskim srebrenjacima, svejedno je. Ali, nije svejedno što krstimo kraci po ceo dan ovde umesto da uzmemo pijuke i lopate u ruke i trk na kopanje. Danas kopanje, sutra kopanje, ceo vek kopanje, ali ako iskopamo ćar, dva veka ćemo da živimo - kaže sagovornik koji je prošle godine sahranjivao tetku u rimsku grobnicu.

Na rastanku, do automobila nas ispraća meštanin Goran Jovanović kome se pređašnji razgovor nije mnogo sviđao. - Sad ste bili da pišete za žuto zlato, a sutra dođite da pišete za crno. Eno u centar sela se izliva kanalizacija, pa pošto idu izbori ko od političara to pokupi, taj dobija - viče Goran.