Tenderi postali ''omiljeni sport vlasti''
Tenderi "po hitnom postupku" postaju sve omiljeniji sport vlasti jer u njima stranke gotovo bez ikakve kontrole mogu da povežu deo države koji kontrolišu sa preduzećima bliskim stranci.
"Putevi Srbije” su hitno raspisali tender za projekat obilaznice oko Beograda vredan 618 miliona dinara iako je već postojao projekat. Ministarstvo poljoprivrede je takođe hitno nabavljalo kompjutersku opremu za Upravu za veterinu “radi migracije podataka” u vrednosti od 18 miliona.
PTT Srbije je hitno osiguralo zaposlene za 6,8 miliona i angažovalo bezbednjake za 145 miliona. Ovo su samo sitni primeri "hitnih tendera" zbog kojih građani Srbije sve skuplje plaćaju državu, a do posla dolaze samo odabrane firme. Ovakvih hitnih tendera je samo do juna ove godine bilo 13, a njihova vrednost je 1,4 milijarde, piše "Blic".
U prvoj polovini ove godine vrednost javnih nabavki u kojima nije bilo nikakve osnove za hitnost dostigla je 1,4 milijarde, dok je prethodne godine vrednost ovakvih tendera bila 1,7 milijardi, a 2009. godine 1,3 milijarde dinara. Ovo pokazuju podaci Uprave za javne nabavke koji su dostavljeni “Blicu” posle pozivanja na Zakon o dostupnosti informacija od javnog značaja.
Naručioci poslova uvek imaju neko objašnjenje zašto su morali da raspisuju tender po hitnom postupku. Tako u "Putevima Srbije" tvrde da je prethodni projekat bio "prevaziđen2, a u "Poštama Srbije" da je DDOR Novi Sad iznenada raskinuo ugovor o osiguranju zaposlenih, pa su hitno morali na tender.
Po hitnom postupku je posao ponovo dobio DDOR Novi Sad, ali sa polisama osiguranja koje su bile povoljnije za njih. Bezbednosnu agenciju su hitno morali da angažuju jer su u prethodnih godinu dana "padali" svi tenderi, rekli su za "Blic" u "Poštama Srbije".
Uprava sa svojim skučenim kapacitetima najverovatnije nije uspela da uoči sve "hitne" slučajeve u kojima je prekršen Zakon o javnim nabavkama. One koje je zabeležila, prosledila je Ministarstvu finansija, Sektoru za budžetsku inspekciju i reviziju i Državnu revizorsku instituciju.
Na sve sto niko ništa nije preduzeo, niko nije odgovarao za zloupotrebu ili kršenje zakona. Ohrabreni činjenicom da se u Ministarstvu finansija u fioku slažu obaveštenja Uprave za javne nabavke, javna preduzeća i državna i opštinska uprava sve više primenjuje direktno pogađanje sa odabranima, navodi beogradski list.
"Problem je što Ministarstvo finansija koje je o svemu bilo obavešteno ništa ne čini da poništi takve javne nabavke ili da sankcioniše odgovorne. U odsustvu sankcija sve zakonske odredbe o kaznama ili ništavnosti ugovora gube smisao. Ako želimo da se prekine takva praksa trebalo bi Upravi za javne nabavke koja to kontroliše dati veća ovlašćenja, da može da kažnjava prekršioce", rekao je za "Blic" Nemanja Nenadić, programski direktor "Transparentnosti Srbija".
Pored moguće zle namere onih koji organizuju takve tendere, veliki broj takvih postupaka ukazuje na loše planiranje, upozorava Nenadić, jer svaki treći postupak u javnim nabavkama u prvoj polovini ove godine je bio netranstparentan i nekonkurentan.
Uprava za javne nabavke juče je objavila da je u skoro polovini takvih slučajeva osnov za pregovaranje bila zaštita isključivih prava i "tehnički, odnosno umetnički razlozi" zbog kojih je nabavku mogao ispuniti samo jedan ponuđač.
Predrag Jovanović, direktor Uprave za javne nabavke, kaže da je i EK u svom izveštaju istakla da moraju da se preduzmu ozbiljne antikorupcijske mere kao i da to nije ukidanje uprave koja otkriva slučajeve, mada ne može i da ih sankcioniše.
