Od Srbije gora samo Gvineja Bisao
Prema takozvanom odlivu mozgova, od Srbije je u celom svetu gora samo Gvineja Bisao, pokazalo je poslednje istraživanje USAID. Ništa se bolje ne kotiramo ni na listi Svetskog ekonomskog foruma, gde mladi i pametni samo iz BiH, Kirgizije i Svazilenda beže više nego iz Srbije.
Do sada je država, prema nekim akademskim procenama, izgubila više od deset milijardi evra školujući kadrove za inostranstvo. Zabrinjavajuću statistiku, ipak, makar malo popravljaju naučnici koji su odlučili da se vrate iz inostranstva i nastave da rade na domaćim institutima i fakultetima.
- Do sada se vratilo 50 doktora nauka, što možda u apsolutnim brojkama nije mnogo, ali je njihov povratak veoma značajan za srpsku nauku - rekao je za “Večernje novosti“ prof. dr Tibor Sabo, pomoćnik ministra nauke i prosvete.
- U pregovorima smo sa nekim renomiranim profesorima koji su zainteresovani da nastave rad u Srbiji. Jeste da mnogi odlaze, ali treba se baviti i onima koji ostaju. U novom projektnom ciklusu prvi posao dobilo je 3.500 mladih naučnika.
Čak 27,7 % studenata hoće da bežiIstraživanje Studentske unije Srbije, sprovedeno na 3.000 akademaca sa 49 državnih fakulteta, pokazalo je da 27,7 odsto studenata posle diplomiranja planira zauvek da napusti Srbiju. Ukupno 22,1 procenat bi se usavršavao u inostranstvu, a onda se vratio u zemlju. Više od trećine ne zna da li bi ostalo ili ne razmišlja o odlasku. Tek 15,3 odsto studenata reklo je da nikada ne bi napustilo Srbiju. |
Osim malog broja onih koji bi zaista da se vrate, tu je i nešto više istraživača iz sveta koji bi da, živeći u inostranstvu, sarađuju sa kolegama iz Srbije. Zbog buduće saradnje nekadašnje Ministarstvo nauke i tehnološkog razvoja formiralo je i registar, u koji je do sada upisano 600 srpskih naučnika koji sada rade na prestižnim univerzitetima i institutima.
- Čak 250 ovih ljudi uključeno je u naše istraživačke projekte - objašnjava prof. dr Nada Dragović, pomoćnik ministra nauke i prosvete. - Najviše naših stručnjaka, koji su se upisali u registar, radi u Americi i Kanadi. Uglavnom se bave tehničkim i prirodnim naukama. A među onima koji su u Evropu, najveći broj je u Velikoj Britaniji.
Ona objašnjava da se najviše srpskih istraživača iz dijaspore javljalo Ministarstvu kada je registar tek oformljen i u vreme pisanja strategije naučnog razvoja.
