Oficire izbacuju na ulicu
Dok se Ministarstvo odbrane Srbije na sva zvona hvali kako je počelo da rešava problem vojnih beskućnika, dotle već nedelju dana u vojnom hotelu Zvezdara u Beogradu traje prava drama četiri porodice nekadašnjih oficira JNA.
Vojska im je isključila struju, grejanje, a uskoro će i vodu, tako da oko petnaestak članova porodica nekadašnjih starešina JNA iz Hrvatske i Bosne jedva preživljava oktobarske hladnoće, a među njima su i hronični bolesnici, pa čak i težak šećeraš!
- Sve je počelo pre par meseci kada je od nas traženo da pređemo u neke druge objekte Vojske Srbije koji su zbog nas preuređeni za stanovanje, ali ni malo nisu
Za 20 godina 42 smrti
Crni rekord vojnog hotela na Zvezdari je što je za 20 godina umrlo ili se ubilo čak 42 stanara. |
funkcionalni. Većina stanara se zbog straha preselila, ali smo mi odbili, jer nije dostojno čoveka da nastavimo da živimo u bivšoj vojnoj štampariji u kojoj bi samo tri puta nedeljno i to na dva sata imali toplu vodu - kaže 60-godišnja Mileva Božičković dok nas vodi mračnim hodnicima hotela koji i po dnevnom svetlu sada izgleda avetinjski.
- Noću ispod kaputa obučemo po džemper više i zgrčimo se jedva čekajući da svane. Pa ni Alija ni Tuđman se ovako nisu ponašali prema ljudima, već su blokirali samo kasarne. Tužili smo Vojsku zbog ovakvog ponašanja i dobili presudu da moraju da nam vrate struju, ali to niko ne poštuje. Pa ovo je ruganje s ljudima koji su branili svoju zemlju. Ovo je ruganje našim životima - kaže ova žena.
Dragica Rakić (64) hronični šećeraš koji četiri puta dnevno mora da prima insulin, kaže da pošto više nema struje, ovaj lek umesto u frižideru, drži na prozoru kod komšinice, ali više od toga je boli nepravda.
- U Ministarstvu odbrane nam je rečeno da moramo da napustimo hotel kako bi se na ovom mestu pravili stanovi za vojne beskućnike. Kada smo pitali da li to znači da
Legitimisanje
|
ćemo i mi moći da konkurišemo, rečeno nam je da smo mi na drugoj rang-listi. Pa poslednjih 20 godina svi smo u vrhu tog spiska, ali svaki put neko drugi dobije stan umesto nas - kaže Dragica Rakić koja je sa suprugom i kćerkom, početkom devedesetih došla iz Splita. Za ovih dvadeset godina, kćerka Nataša je učeći u maloj sobi hotela, diplomirana na PMF-u, Odsek biologija.
Zastavnik prve klase Živojin Marinković je sa suprugom, kćerkom, zetom i unukom takođe oko 20 godina stanovnik ovog hotela. S ponosom kaže da mu se ćerka udala u hotelu, ali i da je sačuvao sve uplatnice - dažbine koje je do sada plaćao vojsci.
- Ni dinara nikome nisam dužan, a od 28. decembra prošle godine sam stalno između prvog i petog mesta za dodelu stana. Međutim, što se više stanova deli, to sam i ja dalje od njega - kaže ogorčeno ovaj čovek.
Niko od preostalih stanara vojnog hotela na Zvezdari više sa sigurnošću ne može da kaže šta donosi sledeća noć. I pre nego što im je isečena struja kažu, nisu videli svetlo na kraju tunela. Sada je neko samo odvrnuo osigurač...
