Sreli se pukovnik koji je oborio "nevidljivog" i američki pilot
Zoltan Dani, pukovnik protivvazdušne odbrane Vojske Jugoslavije, komandovao je 3. raketnim divizionom PVO, 250. raketne brigade 27. marta 1999. godine, kada je njegova jedinica oborila "nevidljivi" F-117, a i pilota Dejla Zelka u ataru sremskog sela Buđanovci.
Danas sa troje dece i ženom živi u selu Skorenovcu kod Kovina, gde ima pekaru.
Pre četiri godine reditelj Željko Mirković snimio je o njemu film "21 sekund".
"Tu je i scena u kojoj me stariji sin Atila poziva da zajedno pogledamo izjavu pilota Zelka. Sin je to skinuo sa Interneta", priča zelko o tome kako mu je bilo kada je bio oboren iznad Jugoslavije. "Mi to tada slušamo i sin me u jednom trenutku spontano pita šta bih ja rekao gospodinu Dejlu kad bi se jednog dana sreli? Odgovorio sam da ne bih imao ništa protiv jer smo obojica bili profesionalci i izvršavali smo zadatke koje su pred nas postavljali naši pretpostavljeni i da bih mu rekao: 'Hajdemo na po jedno piće!' Tog momenta je Željku Mirkoviću sinula ideja da se to i ostvari i počeli smo da radimo na filmu 'Drugi susret'".
Uspostavljen je kontakt preko Interneta, Dani i Dejl razmenjivali su pisma, uglavnom o porodici i svakodnevnim temama i problemima. Zoltan se osmehuje na pitanje o prvom susretu. "Prvi susret je bio u Buđanovcima", kaže. A drugi, mirnodopski, zbio se, po ideji reditelja filma Mirkovića, u pekari u Skorenovcu.
"Osećaj je bio nesvakidašnji, vrlo neobičan, a istovremeno i kao da je to samo običan susret sa komšijom. U toku naše prepiske i pripreme tog susreta postepeno se stvarao osećaj da je to, ipak, nešto posebno, kako za Dejla tako i za mene. Naš odnos je sada vanpolitički i potpuno ljudski", rekao je za "Blic" Zoltan Dani i dodaje: "Ni u jednom trenutku nisam imao dilemu da li da se sretnem sa Dejlom Zelkom. Potpuno sam ubeđen u to da je uvek bolje družiti se i razgovarati o osnovnim vrednostima porodice i društva nego ratovati. Zar i vi ne mislite tako?"
Na vest o ovom nesvakidašnjem susretu, na internet forumima rasplamsale su se diskusije u kojima se iznose oprečne ocene - od potpunog odobravanja ovog poteza do isključivih stavova i osuda.
Zoltan Dani, ratnik u penziji, o ovome kaže: "Negativni komentari dolaziće od ljudi negativne energije i njih iz tih pozicija neće niko moći da pomeri. Ohrabrujuće je da nas je više ovakvih koji razmišljaju i rade u smislu pozitivnih vrednosti ljudskog roda. Naš odnos se razvio od u početku 'nepoznatih neprijatelja' do sada, kad mogu da kažem 'poznatih porodičnih prijatelja'. Mi smo stvarno postali prijatelji koji se svaki dan 'sretnu' na Internetu i razmenjuju mišljenja o raznim običnim temama. Želimo da pošaljemo poruku svetu da je mir među narodima i državama neprikosnoven i da je bolje širiti iskrene prijateljske odnose nego ratnohuškačke. Dejl Zelko i ja smo u tom ratu bili vojnici, a posle njega ljudi koji se bore za mir. Kad neko doživi rat i skoro sve njegove strahote, shvati svu besmislenost rata. A kad to prođe, prvo je sretan što je preživeo, a posle poželi da se to više nikome nikada ne dogodi. Ovaj film upravo treba da prenese takvu poruku ", kaže Zoltan Dani, pukovnik u penziji, ratni heroj, sada pekar i menadžer u Skorenovcu.
