Pet diploma sa farme
Ibro Hamidović, ugledni stočar sa Peštera, iškolovao je petoro dece. Kćerke Edina i Aida su završile fakultete (dizajn i ekonomiju) i otišle svojim putem, udate su i žive u Novom Pazaru. Dve fakultetske diplome (pravo i DIF) doneli su i sinovi Irfan i Read. Prvi živi u Sarajevu, drugi u Sjenici. Najmlađi Merdan završava Višu mašinsku školu, a trenutno je "na učenju", a delom i na radu u Holandiji.
- Srećan sam zbog njihovih diploma, ali nisam srećan što bar jedan od sinova nije ostao ovde da razvijamo farmu i stočarstvo.
Svi su, dok su se školovali, radili poljoprivredne poslove i, mada danas imaju porodice i puno obaveza, leti dolaze da poplastimo seno, pokupimo letinu, prodamo sir, spremimo ogrev...
Možda se sinovi neće vratiti, ali ja sam još u snazi, a u budućnosti, ko zna, možda će me naslediti neko od mojih unučadi - priča Hamidović.
Ibrova farma broji 30 krava mlekulja. Svakodnevno, ovaj uzorni stočar, zavisno od doba godine, proizvede od 200 do 300 litara mleka, koje uglavnom (pošto nema organizovanog otkupa) pretvara u poznati sjenički sir.
- Krenulo je i nama ovde na Pešteru: asfaltiraju nam puteve, stižu telefoni, grade se nove farme... I država se trudi da kreditima i raznim podsticajnim sredstvima pomogne poljoprivrednicima. Ipak, još smo daleko od pravih uslova za stočarsku proizvodnju.
Decenijama smo živeli "ni na nebu, ni na zemlji", mladi su odlazili, a mnogi su prodavali svoja stada i išli u Novi Pazar da taksiraju, švercuju ili diluju devize, jer je sve bilo unosnije i cenjenije od poljoprivrede i stočarstva - kaže ovaj razboriti seljak sa Peštera.
- Mladi hrle u grad, jer još vlada verovanje da je poljoprivreda nesigurna, a u gradovima ih ne čeka ništa posebno. Uslovi za stočarsku proizvodnju bolji su nego bilo gde u Evropi. Mladi sa Peštera ne bi se potucali po Sarajevu, Beogradu, Novom Sadu, Nemačkoj, Austriji, Francuskoj... Naše mleko bolje je od alpskog, a sjenički sir je ravan francuskom i švajcarskom - smatra ovaj uzorni domaćin.
Rad se isplatio
- Kada bih se vratio u mladost i mogao da biram, ponovo bih, bez trenutka razmišljanja, izabrao Pešter i stočarstvo. Bilo je puno muke i neizvesnosti, radilo se danonoćno, ali i isplatilo se.
Srećan sam i što radim posao koji volim, što sam "svoj čovek i svoj direktor", što sam decu izveo na put i što u svakom trenutku moji sinovi, ako kojim slučajem ostanu bez posla, mogu da se vrate u Draževiće i budu gazde - poručuje Ibro Hamidović. |
