EK: Unaprediti kontrolu administrativne linije sa KiM
Nedovoljno efikasna kontrola nad administrativnom linijom sa Kosovom, mali broj presuda u vezi sa organizovanim kriminalom i nedovoljni kapaciteti za sprovođenje složenih, pre svega finansijskih istraga, neki su od nedostataka koje bi Srbija treblao da otkloni, proističe iz ovogodišnjeg izveštaja Evropske komisije.
U izveštaju se navodi da je Srbija uspostavila opšti pravni i institucionalni okvir u oblasti pravde, sloboda i bezbednosti, na koje se odnosi Poglavlje 24, ali da je potrebno da efikasno primeni zakone i da unapredi kapacitete i saradnju među nadležnim institucijama i službama.
Kako prenosi EurAktiv Srbija, dodatni napori biće potrebni kako bi Srbija ratifikovala međunarodne instrumente i zakonodavstvo u popunosti uskladila s pravnom tekovinom EU u toj oblasti, ocenjuje se u izveštaju.
Dodaje se i da je Srbija učinila "značajne napore kako bi uskladila svoje zakone sa pravnom tekovinom EU u srednjeročnom periodu".
Poglavlje 24 obuhvata politiku o migracijama, upravljanje granicom, borbu protiv organizovanog kriminala, trgovine drogom i ljudima, borbu protiv pranja novca i terorizma, kao i policijsku, pravosudnu i carinsku saradnju.
U izveštaju se kao razlog za zabinutost navodi upravljanje administrativnom linijom sa Kosovom.
"Nadzor i kontrola duž administrativne linije sa Kosovom moraju se unaprediti, posebno kao odgovor na bezbednosne izazove i način borbe protiv međunarodne
Usklađivanje zakona sa propisima EU
Srbija preduzima korake u usklađivanju zakonodavstva sa međunarodnim normama u borbi protiv terorizma, uključujući finansiranje terorizma.
Nedostaju nacionalna baza podataka i efikasnija razmena informacija, a potrebno je dodatno unaprediti organizaciju na unutrašnjem planu i saradnju.
Srbija aktivno učestvuje u međunarodnoj policijskoj i pravosudnoj saradnji i ulaže napore na unapređenju saradnje u oblasti carine, navodi se u izveštaju Evropske komisije. |
ilegalne trgovine", navodi se u izveštaju.
Dodaje se da administrativnu liniju kontrolišu regularna policija i žandarmerija, a ne granična policija i da nedovoljna obučenost i "popustljivost pri kontroli lokalnih meštana srpskog porekla slabe sveukupnu kontrolu".
"U toj oblasti potrebno je organizovati i efikasno primeniti praktičnu prekograničnu komunikaciju i saradnju", navodi se u dokumentu Evropske komisije.
Komisija je ocenila da Srbija ima institucionlni okvir koji joj generalno omogućava efikasnu borbu protiv organizovanog kriminala, ali da je organizovani kriminal i dalje razlog za ozbiljnu zabrinutost.
U Srbiji je pokrenuto više krivičnih istraga u vezi sa organizovanim kriminalom, ali one retko kada rezultiraju donošenjem osuđujuće presude, dodaje se u izveštaju i ocenjuje da se moraju unaprediti kapaciteti za istraživanje složenih, posebno finansijskih, istraga.
Evropska komisija je upozorila i da neke službe, pre svega jedinica za zaštitu svedoka, nemaju dovoljno osoblja, sredstava i adekvatne prostorije, kao i da se mora unaprediti saradnja i razmena informacija među nadležnim institucijama i službama.
Saradnja nadležnih vlasti u otkrivanju, zapleni i postupanju sa zaplenjenom imovinom je unapređena, ali su konkretni rezultati u zapleni imovine i dalje ograničeni, navodi se u izveštaju i dodaje da prodaja privremeno oduzete imovine za koju ne postoji neposredni rizik od propadanja izaziva zabrinutost.
U Analitičkom izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije navodi se i da se, nakon odlučnih mera srpskih vlasti, broj građana Srbije koji su neosnovano tražili azil u zemljama EU smanjio do septembra 2011. ali da se zatim povećao.
"U toku su napori da se reši to pitanje", navodi se u izveštaju i podseća da je EU uspostavila mehanizam nadzora kako bi se sprečile zloupotrebe bezviznog režima.
U izveštaju se ocenjuje da se primena Sporazuma o readmisiji EU i Srbije koji je stupio na snagu u januaru 2008. odvija bez većih smetnji.
Srbija, takođe, mora da uloži dodatne napore kako bi svoje zakone u potpunosti uskladila s pravnom tekovinom EU u oblasti legalnih migracija, navodi se u izveštaju, kao i da unapredi kapacitete i praksu u oblasti azila.
Različiti migracioni tokovi i nedovoljno efikasni mehanizmi za utvrđivanje zasnovanosti zahteva za azil, kao i male mogućnosti za zaštitu azilanata i njihovu integraciju u Srbiju, utiču na povećanje tranzita migranata ka EU, navodi se u izveštaju.
Srbija je uspostavila pravni i institucionalni okvir za saradnju u borbi protiv trgovine drogama ali preko njene teritorije i dalje vodi jedan od glavnih puteva za trgovinu drogom na Balkanu.
Bez limita za rešenje problema Kosmeta
Šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer kaže da EU očekuje napredak u dijalogu s Prištinom i ističe da za rešenje kosovskog pitanja nema vremenskih limita.
Dežer je izjavio da je Srbija napravila važne korake ka EU i da očekuje da će dobiti status kandidata u decembru, a da će pregovore započeti već sledeće godine.
Prema njegovim rečima, dijalog predstavlja samo okvir koji je ponudila EU u rešavanju kosovskog pitanja, što ne znači da je Unija imala nameru da time nameće rešenje. |
Srpske vlasti su između oktobra 2010. i avgusta 2011. zaplenile 1,9 tona droge, što je 0,7 tona više u odnosu na 2009. ali velike količine droge i dalje nisu uništene uz obrazloženje da je to opasnost za životnu sredinu, navodi se u izveštaju i ukazuje na slabosti u nadzoru granice sa BiH, Hrvatskom, Makedonijom i Crnom Gorom i administrativne linije sa Kosovom.
Srbija je uspostavila pravni i institucionalni okvir za borbu protiv pranja novca, ali je potrebno postići bolje rezultate u toj oblasti. Broj otkrivenih sumnjivih transakcija je i dalje mali i mora se unaprediti prijavljivanje takvih slučajeva posebno van bankarskog sektora.
U Srbiji se čine koraci u borbi protiv trgovine ljudima i zaštiti dece od seksualne zloupotrebe. Srbija je, međutim, i dalje zemlja porekla i tranzita, ali i odredište u trgovini ljudima i potrebni su dalji napori kako bi se osigurala puna primena politike u toj oblasti.
Potrebna je i bolja zaštita žrtava, uključujući pružanje pomoći ili skloništa i mogućnosti za reintegraciju, kao i bolja saradnja sa civilnim sektorom.
