Dežer: Srbi, menjajte pravosuđe i policiju
Ambasador EU u Srbiji Vensan Dežer izjavio je danas da bi Srbija trebalo da unapredi pravosuđe i policiju u cilju efikasne borbe protiv trgovine ljudima kako se ne bi više događalo da trgovac ljudima koji je ubio žrtvu bude kažnjen sa samo 10 godina zatvora.
"Žrtve trgovine ljudima prilikom suočenja sa počiniocima u sudnicama trpe torturu od svojih dželata. To se mora promeniti da bi se žrtve poštedele dodatnog pritiska i terora njihovih dželata. Potrebno je doneti moderne zakone koji će na odgovarajući način kriminalizovati moderno ropstvo", rekao je Dežer u Domu omladine, povodom 18. oktobra, Evropskog dana protiv trgovine ljudima.
Dežer je u EU info centru otvorio informativnu radionicu o borbi protiv trgovine ljudima na kojoj su učestvovali beogradski srednjoškolci i na kojoj je prikazan film o trgovini ljudima "Sestre", autora Gorana Paskaljevića, a predstavljena je i propagandna kampanja "Ljudska bića nemaju cenu".
Ambasador EU u Srbiji je naveo da u Evropi godišnje ima oko 700.000 potencijalnih žrtava trgovine ljudima, od kojih najviše žena i dece, i istakao da je potrebno da žrtve trgovine ljudima javno govore o svojim iskustvima kako bi odvratile druge da uđu u taj začarani krug.
Nacionalni koordinator Republičkog tima za borbu protiv trgovine ljudima Mitar Đurašković rekao je da se deca u Srbiji danas prodaju za 200 ili 300 evra, za polovan televizor ili đinđuve vredne 100 evra, ali da je to, nažalost, stvarnost u celom svetu. U propagandnom materijalu za kampanju navodi se da je u Srbiji ove godine identifikovano 73 žrtve trgovine ljudima, od kojih je 65 preživelo patnje, a osam su bile potencijalne žrtve, a 40 žrtava je punoletno, a 33 maloletno.
Od tog broja, 31 žrtva je seksualno eksploatisana, 22 su terane na prisilni rad, sedam na prosjačenje, četiri žrtve su naterane na prinudni brak, dve na vršenje krivičnuih dela, a zabeležen je i jedan slučaj prinudnog usvojenja.
Đurašković, koji je i funkcioner MUP-a Srbije, naveo je da je broj otkrivenih žrtava samo vrh ledenog brega i istakao da je od 2003. godine, kada je u Srbiji uvedeno krivično delo trgovine ljudima, zabeležen negativan trend u kojem se pored sekusalne eksploatacije pojavljuju i muškarci primoravani na rad u poljoprivredi, deca koja su naterana na prosjačenje i vršenje krivičnih dela i deca naterana na prinudne brakove.
Predsednik Crvenog krsta Srbije Dragan Radovanović rekao je da 500 volontera Crvenog krsta sprovodi program protiv trgovine ljudima u 70 opština i gradova u Srbiji i da je o opasnostima tog zla obavešteno 100.000 ljudi.
