Ubijaju se zbog siledžija iz školskih klupa
Dečak koji je početkom leta izvršio samoubistvo u Nišu učinio je to jer više nije mogao da trpi nasilje svojih vršnjaka, koji su ga svakodnevno zadirkivali, šikanirali i tukli, otkrivaju beogradski mediji.
Nesrećni školarac je čak osam puta dobio batine od svojih "drugara" iz klupe, a niko od nastavnika, direktora i školskih psihologa ništa nije učinio da se detetu pomogne.
Ovo je samo jedan - doduše, najbrutalniji - primer vršnjačkog nasilja u srpskim školama, jedne od poslednjih tabu-tema naše javnosti. O tome se u Srbiji uglavnom ne priča, a čak i kada se desi takva tragedija, stvari se guraju pod tepih. A broj devojčica i dečaka koji sa masnicama na telu i duši svakog dana dolaze sa časova, kako tvrde sagovornici Pressa, sve je veći.
Neće da budu tužibabe
Prepoznajte vršnjačko nasiljePsiholog Ana Pokeržnik objašnjava kako da roditelji prepoznaju da dete trpi vršnjačko nasilje. |
Branka Kordić, psiholog u Telefonskom savetovalištu za prevenciju samoubistava, ovo ilustruje slučajem od pre samo nekoliko dana.
- Petnaestogodišnjak, takođe žrtva nasilja, rekao mi je: „Ne znam ni zašto vas zovem, već sam rešio da se ubijem!" - kaže Branka Kordić. - Ispričao je da već neko vreme trpi maltretiranje svojih vršnjaka, da ga tuku, otimaju mu novac, vređaju ga, da roditeljima ne može da kaže jer su opterećeni drugim stvarima, a ako za to sazna neko u školi, ispašće tužibaba.
Ona kaže da se o samoubistvima mladih koji su žrtve vršnjačkog nasilja ćuti, zbog čega se i ne zna koliko njih u Srbiji godišnje digne ruku na sebe.
- Broj samoubistava među mladima se u poslednjih pet godina u celom svetu učetvorostručio. Samoubistvo je na drugom mestu uzroka smrti u uzrastu od 15 do 24 godine. Iako je broj samoubistava kod mladih ispod 14 godina redak, Republički Zavod za statistiku navodi da je u 2000. godini bilo čak devet samoubistava dece ispod 15 godina.
Počinje već u prvom razredu
Naša sagovornica dodaje da su zaposlenima u školama oduzeti svi instrumenti i oruđa kojima mogu da spreče nasilje. Ostavljene su im samo vaspitne i disciplinske mere - u prevodu: ogromna administrativna procedura koja traje mesecima, što u stvari predstavlja samo dodatno vreme da se nasilje i dalje dešava.
- To je birokratski toliko složeno da sve vreme dok traje proces nasilnici ostaju u školi, svesni da škola ne može ništa preduzeti protiv njih dok ne napune 14 godina, i ponašaju se još nasilnije, povređuju decu i sve, a ne snose nikakve posledice. Ispada da je škola uvek kriva, a škola to ne može da spreči. Ministarstvo prosvete je zauzelo gotovo trgovački stav da je mušterija uvek u pravu, jer su nam ostavili samo birokratsko oruđe, što znači da se naliv-perom borimo protiv fizičke sile.