Dajte nam 1.000 policajaca

Korupcija u Srbiji je organizovana i sistemska, a da bi se naša zemlja ozbiljno uhvatila u koštac sa ovim zlom potrebno je preduzeti sve mere i osposobiti najmanje 1.000 policajaca koji će se boriti protiv haosa podmićivanja u koji je upao državni sistem, kaže Čedomir Čupić, predsednik Odbora Agencije za borbu protiv korupcije i profesor na Fakultetu političkih nauka.

Najviše korupcije u zdravstvu: Čedomir Čupić

Smatrate da Agencija za borbu protiv korupcije ovakva kakva je sada ne može mnogo da doprinese da izađemo iz haosa?
- Da, jer Agencija sa borbu protiv korupcije ne može mnogo šta da učini u borbi protiv takve pošasti. Razlog tome je što Agencija ima nadzornu, prventivnu, kontrolnu i regulativnu funkciju, ali nema dve koje su veoma važne, a to su istražna i izvršna funkcija.

Bez ove dve funkcije Agencija ne može biti uspešna. Dodatne funkcije su neophodne jer je očigledno da u Srbiji poreske, policijske, inspekcijske službe ne funkcionišu kako treba, kao ni pravosudni sistem.

Kako ste došli do brojke od 1.000 policajaca?
- Do te cifre došao sam zahvaljujući primeru Hongkonga. To je zemlja koja otprilike ima isti broj stanovnika kao i Srbija, a korupcija u toj zemlji je 2002. godine dostigla maksimum. Građani nisu mogli ama baš ništa da obave bez podmićivanja.

Tada su osnovali Agenciju u kojoj rade i policajci i njima je omogućeno da na osnovu materijalnih dokaza hapse poslanike, tužioce, sudije, čak i guvernera, koji je šef države. Za pet i po godina oni su ušli u red 10 zemalja sa najmanjom korupcijom na svetu. Ali ti policajci su hapsili poslanike, a ministri su napuštali zemlju.

A čuveno pozivanje na imunitet?

- Kad je korupcija u pitanju niko ne bi smeo da se poziva na imunitet. Njega treba ukinuti. Pogledajte naše afere, epilog je na sudu, a svedoci smo da na neke od njih

nije stavljena tačka ni posle četiri godine od otvaranja, poput afere Indeks. Sudija koji se oseća zastrašenim od interesnih grupa, za delo za koje je, na primer, predviđena kazna od dve do 12 godina, uvek će izabrati najblažu varijantu.

Otvorena je još jedna afera u vezi s nabavkom vakcina protiv gripa. Da li je naivno verovati da će biti razrešena?
- Mogu samo reći da još jedna afera koja eventualno ne bi bila razrešena ne donosi ništa dobro. Svi koji su učestvovali u njoj, a za to postoje materijalni dokazi, moraju odgovarati pred sudom.

Kako motivisati tih 1.000 policajaca da i sami ne podlegnu korupciji?
- To bi bili dobro osposobljeni istražitelji, izuzetno dobro plaćeni, a njihove porodice zaštićene. Policajac koji ima malu platu, a pri tom strahuje za svoj i život svoje porodice ne može dobro da radi. To je ista stvar kao i sa sudijama. Džabe se mi kunemo u nezavisno sudstvo ukoliko se sudija plaši ucenjivača. To ne sme da se dešava jer će sudija presuditi iz straha.

Kakva je situacija u regionu?
- Sada je indeks korupcije u Srbiji 3,5 ( na skali od 1 do 10). Najpovoljniji indeks je 10, a ovaj naš od 3,5 pokazuje da je korupcija kod nas još u okviru sistema. Drugim rečima, sistem tako funkcioniše. Primera radi, Hrvati su u jednom trenutku imali indeks 4,4, što znači da se približavaju indeksu 5, kada korupcija prestaje da bude sistemska. Mnoge zemlje su se izborile sa korupcijom, što znači da i mi možemo, samo za to treba politička volja.

Ima li političke volje za to pošto znamo koliko se ovde zavlači ruka u državnu kasu?
- Državna kasa se pljačka upravo zato što ne postoje mreže kontrolnih mehanizama. Revizorska institucija je najznačajnija jer kontroliše državne finansije. A ovde se pljačkaju javna preduzeća i to niko ne zaustavlja. Ovde se zapošljava po političkoj

liniji, što je proizvelo jednu glomaznu administraciju, koja je potpuno neefikasana, neracionalna i nemotivisana.

Veliku mogućnost za korupciju pružaju javne nabavke. Evo, ovih dana je i Uprava za javne nabavke dovedena u pitanje.

U Švedskoj su, recimo, borbu protiv korupcije organizovali tako da se sve u oblasti javnih nabavki mora objaviti bez obzira na to kolika je nabavka u pitanju. Oni u okviru specijalnog tužilaštva imaju odeljenje od sedam tužilaca koji mogu da prate i svoje kolege.

Kod nas je problem i finansiranje političkih partija.
- Sve stranke kod nas su autoritarnog karaktera. U takvim partijama uvek imate saradnike spremne da posegnu za nelegalnim načinima pribavljanja novca za partiju, u šta uvuku i lidera stranke. Praćenjem finansiranja političkih partija taj problem će se koliko-toliko rešavati.

Predviđene su i kazne kojima sam lično nezadovoljan jer sam smatrao da treba da budu oštrije. Za pribavljanje sredstava u nameri prikrivanja izvora finansiranja, kazne se kreću od tri meseca do tri godine, a ja sam smatrao da treba da budu od četiri do sedam godina. A za prikrivanja sredstava većih od 1,5 miliona dinara - od šest meseci do pet godina. Predlagao sam da to bude od sedam do devet godina. Jer, oštra kazna ne predstavlja represiju nego preventivu.

Borba protiv korupcije mora krenuti od vrha?
- Korupcija nije ništa drugo nego zloupotreba javnog položaja ili javnog ovlašćenja radi ostvarivanja ličnog ili privatnog dobitka, na račun drugog i drugih. Što je ovlašćenje veće, to su mogućnosti za mito i korupciju veće. Krupna korupcija vezana je za visoke položaje i manje je vidljiva, sa jednim potpisom za neke državne nabavke možete da ostvarite milionske svote. Zato borba protiv korupcije kreće uvek od vrha. Kada one koji imaju naveće položaje i odgovornost dovedete u red, korupcija pada i lako se iskoreni.

Gde je najveća korupcija?
- Najveća korupcija je u zdravstvu jer niko nije pošteđen od bolesti, zatim u obrazovanju, sudstvu, policiji, gde ljudi zadovoljavaju svoje elementarne potrebe. Stoga sam zagovornik da treba ići na stroge zatvorske kazne da se bi se iskorenila korupcija.