Od Balkana napravimo Skandinaviju
Igmanska inicijativa pozvala je danas na brže i efikasnije rešavanje otvorenih pitanja u regionu i zauzela se za skandinavizaciju Balkana, jer je bilo dosta "balkanizacije Blakana".
Kopredsednik iz Hrvatske Zoran Pusić rekao je na 22. sesiji Igmanske inicijative u Beogradu da bi balkanski narodi trebalo da nauče nešto kako se nesreće ne bi ponavljale.
"Mi Balkanci poznati smo ponavljači i politički pojam Balkan je postao nešto što bi pristojne zemlje trebalo da izbegavaju", rekao je Pusić i dodao da približavanje EU nije bekstvo sa Balkana i od suseda kao što to misle neki političari u Hrvatskoj.
On je dodao da nema boljeg puta ka EU od regionalne saradnje.
Kopredsednik Inicijative iz Srbije Aleksandar Popov rekao je da su granice, izbeglice, ratni zločini, sukcesija i imovinska pitanja najvažnija otvorena pitanja među zemljama potpisnicama Dejtonskog sporazuma koje treba da pomažu jedna drugoj i izbegavaju zloupotrebu međusobnih odnosa u političke svrhe tokom predizbornih kampanja.
Popov je istakao i da pitanja Kosova, unutrašnja kriza u BiH najviše opterećuju odnose u regionu.
Kopredsednik Igmanske inicijative iz BiH Vehid Šehić rekao je da nije bilo snage da se na objektivan način sankcionišu odgovorni za ratne zločine i da će Inicijativa učiniti sve da stvori drugačiji ambijent u regionu.
Šehić je izrazio žaljenje zbog toga što i BiH danas ne može da podeli zadovoljstvo sa drugim zemljama zbog njihovog napretka ka EU.
Kopredsendik iz Crne Gore Branko Lukovac rekao je da stavovi Evropske komisije otvaraju prostor i nadu da se balkanske zemlje još više približe Evropi ako to budu "umele, htele i smele".
Tadić: Da ne bude zloupotreba
Predsednik Srbije Boris Tadić izrazio je na sastanku Igmanske inicijative zadovoljstvo što su Srbija, Hrvatska i Crna Gora napredovale ka Evropskoj uniji, i ukazao da otvorena pitanja među državama ne smeju da budu zloupotrebljena u procesu evrointegracija.
Predsednik je rekao da sve zemlje podržavaju stabilnost i teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine, i da svaka promena unutrašnjeg uređenja definisanog Dejtonskim sporazumom, mora da bude rezultat političkog kompromisa.
Tadić je istakao da je pomirenje jedan od najvažnijih izazova i da je zato neophodno da sve države bezuslovno kazne počinioce ratnih zločina i da isti standardi moraju da važe za sve.
"Odnos prema ratnim zločinima zahteva nulti nivo tolerancije. Srbija je izručila svih 46 optuženih haškom Tribunalu i osudila zločin u Srebrenici skupštinskom rezolucijom", rekao je Tadfoć.
On je ocenio da su njegova poseta Srebrenici, osuda zločina u Vukovaru i Paulinom Dvoru, kao i njegova saradnja sa predsednikom Hrvatske Ivom Josipovićem doprinos stabilizaciji i miru.
Tadić je ukazao da je potrebno što pre rešiti životno važne probleme, poput pitanja izbeglica i nestalih.
Predsednik je istakao da je suzbijanje organizovanog kriminala suštinski važno i zauzeo se za ekonomsku saradnju zemalja u regionu.
