Zaboravite cirkuse kakve ste dosad voleli
Velika šatra, lavovi, tigrovi, slonovi, žirafe, medvedi... ostaće samo u sećanju. Dreseri će ubuduće pred publiku smeti da izvode samo domaće životinje, i to uz posebne dozvole Uprave za veterinu. Novi cirkus čine akrobate, ekvilibristi, žongleri, klovnovi i mađioničari.
Zakon o dobrobiti životinja iz 2009. zabranjuje korišćenje divljih životinja u cirkuskim predstavama. Domaće životinje mogu pred publiku, uz posebne dozvole Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede.
Cirkus, da bi dobio takvu licencu, mora da dostavi potvrde o veterinarskim pregledima životinja, kao i uverenje da su smeštene u humanim uslovima. Zakon predviđa i nadzor rada cirkusa.
- Organizacija "Orka” zaslužna je što je nadgledanje cirkuskih predstava uvršćeno u zakon. Naši volonteri i građani koji podržavaju aktivnosti "Orke” prate predstave i prijavljuju sva uočena odstupanja od propisa. O tome obaveštavamo nadležnu inspekciju – rekao je za “Politiku” Elvir Burazerović, predsednik udruženja ”Orka”, organizacije za poštovanje i brigu o životinjama.
Kako to funkcioniše u praksi ilustruje primer od prošle godine.
- U Srbiji je na turneji bio cirkus "Melani Donert”. Bez obzira na zabrane, oni se nisu odrekli držanja divljih životinja. Kada su stigli u Beograd, mi smo ih prijavili i nadležni su reagovali, tako da su ove godine zaobišli našu zemlju. Treba naglasiti da je držanje divljih životinja koje ne nastupaju, ali su dovedene zbog prikazivanja, takođe protivzakonito - objasnio je Burazerović.
Na teritoriji Beograda, preciznije u naselju Medaković, gostuje cirkus ”Korona”, čija je šatra pre nekoliko godina bila razapeta i u Sremčici i Mirijevu. Tada je bilo brojnih pritužbi građana na rad cirkusa. Šatra je bila u dvorištu OŠ ”Dušan Radović”, pa su roditelji đaka pisali žalbe zabrinuti što su divlje životinje u neposrednoj blizini dece.
U skladu sa zakonom ”Korona” više ne drži divlje životinje. Divlje životinje koje su nekada nastupale sa trupom cirkuskih umetnika iz “Korone” - lav, tigar, medved, jaguar i lame sada se nalaze u okolini Novog Sada, na privatnom imanju, a troškove nege i ishrane snosi cirkus. Kako navodi Marijana Sremčević , organizator programa ovog crkusa,inspekcija i veterinarske službe često proveravaju uslove u kojima su životinje smeštene.
- Ove životinje su čitav život u zatočeništvu, one ne mogu biti puštene u prirodu. U pregovorima smo sa opštinom Vrnjačka Banja da otvorimo zoo-vrt i najzad životinjama omogućimo stalan smeštaj - rekla je za "Politiku" Sremčevićeva.
- U pojedinim zemljama EU, ograničenja u ovoj oblasti nisu tako isključiva. U Mađarskoj se životinja koja je čitav život u zatočeništvu ne smatra divljom, pa je dozvoljeno da se koristi u cirkuskim tačkama dresure. Mi trenutno od životinja imamo pse, mace i ponije, ali nije mali broj posetilaca koji su razočarani kada čuju da nemamo životinje koje smo imali nekada - navodi Marijana Sremčević.
