Devojke rado oblače vojničku uniformu
U Prvom centru za obuku u Somboru među 150 vojnika na dobrovoljnom služenju vojnog roka je i 20 devojaka i mladih žena. One prolaze ravnopravnu obuku sa svojim kolegama, a posle tromesečne obuke stiču pravo da postanu vojnici profesionalci.
Većini je to i želja i sve one će se prijavti na konkurs za vojnike po ugovoru koji je u toku. U vojsci su više od meseca dana, pa su se već navikle na uniformu, vojničku disciplinu, obuku.
Došle su u Sombor iz različitih krajeva, obukle uniformu, proći će vojničku obuku koja se ne razlikuje od obuke koju prolaze mladići iz njihove klase. Želja im je da budu što bolje kako bi uspešno prošle na konkursu za vojnike profesionalce. Najmlađa ima 19, a najstarija 29 godina. Neke od njih su udate žene i majke.
"Prijavila sam se za dobrovoljno služenje vojnog roka, jer to garantuje posle siguran posao. Konkurisaću za profesionalnog vojnika, a želja mi je da to bude vezano za telekomunikacije. Porodica je bila iznenađena mojom odlukom, ali su me svi podržali jer su znali da ću se maksimalno truditi da uspem. Sa kolegama vojnicima se dobro slažemo, iako sam pre dolaska strepela da će nas oni potcenjivati, ali toga nema i gledaju nas kao ravnopravne kolege", priča Nataša Stefanović iz Perleza, koja kaže da joj je na obuci najlakše bacanje ručne bombe. Vrščanka Marijana Gojkov je na studijama kriminalistike, ali se ipak prijavila za dobrovoljno služenje vojnog roka.
"Želja mi je da nastavim da radim u vojsci kao profesionalac, i to u vojnoj policiji. Ukoliko ne ispunim uslove za to, konkurisaću za padobranca u Nišu", priča Marijana. Vojnički dani nisu teški ni za Beograđanku Vasiliju Škorić, iako je kod kuće čeka petogodišnja ćerka.
"U mojoj porodici vojni poziv je tradicija, jer su deda i ujak bili vojna lica. Da se
prijavim u vojsku motivisala me je i ljubav prema uniformi, svojoj zemlji i mogućnost dobijanja sigurnog zaposlenja. Imam podršku supruga, a petogodišnja ćerkica kada me vidi pita: Mama, da li imaš pušku?", seća se Vasilija, koja će konkurisati za profesionalnog vojnika, a ukoliko joj to bude išlo, plan joj je da kasnije konkuriše i za podoficira. Uskoro je očekuje prekomanda u Batajnicu, a njena želja
je da ubuduće kao vojnik profesionalac radi u protivvazdušnoj odbrani, što je i blisko njenoj struci, jer je završila geološko-hidrometeorološku školu.
Zaposlenje i ljubav prema uniformi i vojničkom pozivu razlozi su zbog kojih je na dobrovoljnoj obuci Sandra Bundić iz Zrenjanina.
"Bilo je teško u početku naviknuti se na vojnički režim, ali sada je sve dobro. Obuka je zahtevna, potrebna je maksimalna koncentracija i psihofizička spremnost i posvećenost, ali uz volju i trud sve se savlada. Mislim da nama devojkama dobro ide obuka", kaže Sandra i dodaje da je većini devojaka u obuci najteža izrada zaklona.
"Obuka žena se ne razlikuje od obuke muškaraca i svi su organizovani u istu jedinicu s identičnim zadacima i obavezama. Jedino su smešteni u različitim objektima i prostorijama. Veoma smo zadovoljni njihovim zalaganjem i motivacijom koju svakodnevno ispoljavaju. U skladu s našim objektivnim mogućnostima stvoren je povoljan ambijent i uslovi za njihov život i rad", kaže potpukovnik Lazar Ostojić.
