"Vladiku Pahomija zaštitio DSS"
Oslobađajuću presudu vladici Pahomiju, optuženom za seksualno uznemiravanje dečaka, režirali su ljudi iz nekadašnje vlade Vojislava Koštunice i njihov uticaj na pravosuđe vidljiv je u raznim fazama postupka, kaže za “Blic” advokat Aleksandar Stojković, koji je u ovom procesu zastupao oštećene.
"Prvo je bez ikakve potrebe predmet uzet od sudije tadašnjeg Opštinskog suda u Vranju i delegiran sudu istog nivoa u Nišu. To je učinjeno zato što sudeći sudija i predsednica vranjskog suda nisu dozvoljavali nikome sa strane, uključujući i visoke predstavnike izvršne vlasti, da se mešaju u njihov posao i rade po diktatu. Predsednica suda je svojevremeno preko medija zbog toga javno prozvala bivšeg premijera i njegove ljude, ali niko nije reagovao. Pada u oči i to da se nekoliko meseci pre donošenja prvostepene presude na otvaranju jednog objekta u Vranju Koštunica sreo i izljubio sa Pahomijem, za kojeg je cela Srbija tada znala zašto krivično odgovara na sudu. Pa koji sudija bi posle toga smeo da osudi vladiku?! Takođe, nekoliko dana pre izricanja prvostepene presude u Nišu je boravio Zoran Stojković, tadašnji ministar pravde", iznosi advokat Stojković i ističe da u ovoj pravosudnoj ujdurmi, svoju ulogu su imali i sud i tužilaštvo.
"Opštinski sud u Nišu je svesno odugovlačio sa suđenjem Pahomiju i zbog toga je postupak za dva dela zastareo. Za ostala dva dela sudija Katarina Ranđelović je donela oslobađajuću presudu. A da je suđeno po zakonu, činjenično stanje u predmetu je bilo takvo da bi i rođeni brat Pahomija proglasio krivim", smatra advokat Stojković.
Od bluda do odlikovanja- Oktobra 2002. majka jednog od dečaka vladiku prijavljuje policiji, a zatim su to učinila još trojica oštećenih |
Gotovo je neverovatno, nastavlja Stojković, da zamenik, odnosno zamenica niškog opštinskog javnog tužioca za sve vreme suđenja nije postavila ni jedno jedino pitanje optuženom, oštećenima ili svedocima.
"Ponašala se kao da je ikebana u sudnici. Zbog njenog prisustva na glavnom pretresu kolega i ja kao pravni zastupnici oštećenih nismo mogli da uložimo žalbu na prvostepenu presudu. To je, po odredbama našeg krivičnog zakonodavstva, mogao da uradi samo tužilac. Zbog toga sam ga nekoliko puta zvao i molio da uloži žalbu. Na kraju sam morao i pismeno da mu se obratim i predložim da u žalbi zatraži otvaranje glavnog pretresa pred ondašnjim Okružnim sudom u Nišu. Takođe sam zamolio da budem obavešten o sednici sudskog veća na kojoj će se raspravljati o žalbi. Sednici veća na kojoj je odlučivano o žalbi prisustvovali su okrivljeni, njegovi branioci i zamenik tužioca, ali ne i oštećeni i njihovi zastupnici. Nas jednostavno nisu pozvali i tako su apsolutno negirali naša prava", kaže Stojković.
Ni kasnije, kada je niški Okružni sud odbijajući žalbu tužioca učinio pravosnažnom oslobađajuću presudu, niško tužilaštvo nije bilo voljno da se “meša u svoj posao”.
"Protiv presude Okružnog suda mogli su da se ulože samo vanredno pravni lekovi, ali niško tužilaštvo nije našlo za shodno da to učini. Zato sam kod Republičkog javnog tužilaštva (RJT) inicirao da ovaj organ gonjenja protiv presude oba niška suda podnese Vrhovnom sudu Srbije zahtev za zaštitu zakonitosti i u svom obimnom predlogu naveo koje su sve povrede iz domaćeg zakonodavstva i međunarodnih konvencija učinjene od pomenutih sudova. RJT je prihvatilo moju inicijativu i obrazloženje i podnelo pomenuti zahtev. Vrhovni sud Srbije je doneo presudu kojom je utvrdio da su u postupcima, što znači i u presudama, učinjene povrede u korist okrivljenog, a na štetu oštećenih. Međutim, on nije mogao da menja niške presude. Zato je za oštećene i njihove zastupnike presuda Vrhovnog suda satisfakcija, ali i Pirova pravna pobeda", kaže advokat Aleksandar Stojković.
Dečak: Pipao me i hteo „druženje“Iako je dečak M. T. detaljno opisao kroz kakav užas je prošao kada je vladika došao u njegovu sobu u Bogoslovskoj školi, to niškim sudovima nije bio ubedljiv dokaz. Iskaz oštećenog M. T. glasi: „Vladika ulazi u sobu i pita me nešto kao: ‘Jesi li legao?’ Rekao sam mu da sam upravo legao, da mi se baš spava i da sam umoran. Upitao sam ga da li mu nešto treba. Prišao je mom krevetu, rekao da ne može da spava, da je umoran pošto je tek došao s puta i da želi da porazgovaramo. Tada je počeo da me pipa i pita ovo i ono. Ja sam se branio i odgovarao, a onda sam ga zamolio da me ostavi pošto sam umoran, a i ne želim da se nešto dogodi“, ispričao je dečak M. T. „Onda mene vladika pita da li umem da čuvam tajnu. Rekao sam da umem. Mislio sam da će on meni nešto da otkrije. Šta znam, hoće nešto da mi otkrije. Kroz razgovor mi je zatim predložio da se ‘družimo’. Ja sam to odbio. Tada je vladika izašao iz sobe i nešto kasnije se opet vratio... On je i dalje bio uporan, na šta sam ja zahtevao da smesta izađe iz sobe da ne bude nekog skandala“, ispričao je dečak. |
