Od Nove godine "padaju" državne tajne

Novi Zakon o tajnosti podataka, koji će početi da se primenjuje 1. januara 2010, omogućiće otvaranje tajnih dosijea i dokumenata koji su decenijama skrivani od očiju javnosti, eliminisanje zloupotreba posebno kada su u pitanju javne nabavke.

Zakon propisuje da svi državni organi "prođu" kroz sve svoje dokumente i procene na kojima će oznaka poverljivosti ostati, a na kojima ne, kao i rokove u kojima poverljivi dokumenti prestaju da budu tajne, izjavio je Tanjugu državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen.

Za svaki dokument ponovo će biti doneta odluka o poverljivosti tako da tajni dosijei neće automatski biti zapečaćeni, naveo je on i napomenuo da će hiljade starih dokumenata uskoro biti moguće otvoriti.

Prema prvim procenama ministarstva, sa preko 80 odsto svih tajnih dokumenata u Srbiji biće skinuta oznaka poverljivosti, naveo je Homen. Sve državne tajne sa datumima do 1. januara 1980. godine mogu da budu otvorene, osim onih dokumenata za koje država proceni da treba da ostanu zapečaćeni.

Rokovi u kojima poverljivi dokumenti prestaju da budu tajne određeni su prema stepenu tajnosti i kreću se od dve godine za niže stepene do 30 godina za "državnu tajnu" kao najviši stepen tajnosti.

"Oznake poverljivosti bile su izvor velikog broja zloupotreba naročito kod javnih nabavki, gde su dokumenta proglašavana tajnom uvek kada nešto nije trebalo prikazati javnosti", podsetio je državni sekretar.

Zakon o tajnosti podataka propisuje da "kao tajni podatak može biti označena informacija koja je od interesa za Srbiju, čije bi otkrivanje neovlašćenom licu moglo prouzrokovati štetu". Pristup tajnim podacima se bez odobrenja dozvoljava predsedniku Republike, predsedniku Narodne skupštine i predsedniku vlade i još nekim državnim fukcionerima,ali samo u svrhu obavljanja njihove delatnosti.

Prema zakonu Ministarstvo pravde je ovlašćeno da u svakom trenutku može da obavlja kontrolu svih organa i da kontroliše sva dokumenta, uključujući i službu bezbednosti, i to bez prethodne najave rukovodiocu organa.

Zakon predviđa strogu proceduru za klasifikaciju dokumenata po stepenu poverljivosti, pa propisuje četiri stepena tajnosti podataka - "interno“, "poverljivo“, "strogo poverljivo“ i "državna tajna“. O stavljanju oznake "državna tajna“ i "strogo poverljivo" odlučuje Vlada Srbije, uz prethodno pribavljeno mišljenje Saveta za nacionalnu bezbednost, a kriterijume za "poverljivo" i "interno" vlada određuje na predlog nadležnog ministra, odnosno "rukovodioca organa javne vlasti".