Jasenovac i Kragujevac podelili Srbe
Da li će zahtev da se 21. oktobar, datum kada su 1941. u Kragujevcu Nemci streljali više hiljada đaka, ustanovi kao državni praznik u Srbiji i proglasi danom sećanja na sve srpske žrtve Drugog svetskog rata, postati jabuka razdora među Srbima sa leve i desne obale Drine?
Ovo pitanje nameće se nakon burnih reakcija predstavnika srpskih memorijalnih organizacija i udruženja koji smatraju da se tim potezom zasenjuje sećanje na srpske žrtve na ostalim stratištima širom ondašnje Kraljevine Jugoslavije, kao i da se obezvređuje 22. april, ustanovljen kao nacionalni
Dan sećanja na žrtve genocida počinjenog u NDH nad Srbima, Romima i Jevrejima. S druge strane, inicijatori akcije tvrde da Republika Srbija nema zakonski osnov da državnim praznikom proglasi datume sećanja na žrtve zločina koji nisu počinjeni na njenoj današnjoj teritoriji.
- S obzirom na to da Srbija prema standardima Evropske unije treba da uvede još nekoliko državnih praznika, naša ideja je bila da se ustanovi datum oko kojeg neće biti sporenja između četnika i partizana. To je 21. oktobar, dan kada su nemački fašisti streljali decu u Kragujevcu - izjavio je za "Vesti" Veljko Lalić, glavni i odgovorni urednik "Presa".
Podsećanja radi, posle tri meseca velike akcije ovog lista ministru rada i socijalne politike Rasimu Ljajiću predat je zahtev sa više od 16.000 potpisa da se 21. oktobar, datum nemačkog zločina u Kragujevcu, obeležava kao Dan sećanja na sve srpske žrtve u Drugom svetskom ratu. To, prema Lalićevim rečima, ne osporava obeležavanje 22. aprila, datuma kada je 1945. izvršen proboj logoraša u zloglasnom ustaškom logoru Jasenovac, niti umanjuje značaj ovog datuma za srpski narod.
U Srpskom nacionalnom društvu Prebilovci iz Beograda, međutim, kažu da je "u srpskom narodu svako saglasan da 21. oktobar bude dan sećanja na žrtve nemačkog nacizma u Srbiji, ali da je pogrešna ideja da to bude dan sećanja na sve srpske žrtve u Drugom svetskom ratu, jer bi se tako zataškale najveće srpske žrtve iz tog perioda, a to su one iz NDH".
Ovaj potez bi, prema oceni Milenka Jahure, predsednika pomenutog društva, izazvao "nova podvajanja u srpskom narodu zbog njegovih žrtava i mučenika, što bi bilo tragično i neoprostivo."
- Ako Beograd neće ili ne sme da obeležava stradanje Srba u NDH (Hrvatska, Krajina, Slavonija, Hercegovina, Bosna i Srem), onda ne bi trebalo da proglašava neke nove datume sećanja na srpske žrtve, kada već imamo Vidovdan - dan sećanja na sve srpske žrtve od Kosova do današnjih dana, poručio je Jahura.
Dušan Bastašić, predsednik Udruženja Jadovno, čije je sedište u Banjaluci, smatra da se ovim potezom bojkotuje stradanje Srba van Srbije i da se u državnoj politici vidi da smo olako spremni odricati se srpskih žrtava.
- Streljanje u Šumaricama je najveći pojedinačni zločin na tlu Srbije u Drugom svetskom ratu, ali ustaški pogrom nad srpskim narodom, ne samo u kompleksima logora Jasenovac i Jadovno, nego i na kućnim pragovima, po jamama, livadama i ševarju NDH, nije samo deo istorijskog iskustva Srba izvan Srbije, već paradigma svih srpskih stradanja u Drugom svetskom ratu, deo srpskog i pravoslavnog identiteta, ali i veliki ispit našeg istorijskog dostojanstva i odgovornosti - istakao je Bastašić.
I vlast za 21. oktobar
Podršku najnovijoj inicijativi dali su predsednik Srbije Boris Tadić, premijer Mirko Cvetković, predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović, skoro svi ministri u Vladi Srbije, predsednici političkih partija, poslanici, ugledne javne ličnosti i sportisti. Rasim Ljajić smatra da je inicijativa o 21. oktobru kao državnom prazniku uspela da ujedini srpske istoričare i političare.
|