Srbija tuži Hrvatsku za genocid?
Završena je tužba Srbije protiv Hrvatske za genocid nad Srbima tokom sukoba od 1991. do 1995. godine, saznaju beogradski mediji. Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da ne treba žuriti sa podnošenjem kontratužbe nego raditi postepeno i mudro, jer se na taj način može ostvariti uspeh,
Pravni tim Srbije završio je rad na tužbi protiv Hrvatske za genocid nad Srbima tokom sukoba od 1991. do 1995. godine. Tužba bi trebalo da bude predata Međunarodnom sudu pravde, saznaju beogradski mediji. Pred tim sudom već je pokrenut proces u kome Hrvatska za genocid optužuje Srbiju.
|
Sud je odbacio argumentaciju Srbije da nije nadležan da presuđuje jer u vreme podnošenja tužbe Srbija, odnosno bivša SRJ, nije bila članica UN-a, a potom odredio i rok do 22. marta 2010. da Srbija, u skladu sa procedurom, odgovori na navode iz hrvatske tužbe. |
Hrvatska je neposredno posle bombardovanja Jugoslavije 1999. godine, Međunarodnom sudu pravde podnela tužbu u kojoj se traži da sud Srbiju krivom za kršenje Konvencije o genocidu i naloži Beogradu da kazni sve počinioce zločina, da Hrvatskoj vrati kulturna dobra i plati ratnu odštetu u iznosu koji bi utvrdio sud.
Deset godina pošto je Međunarodnom sudu pravde upućena tužba Hrvatske kojom se Srbija tereti za genocid, u sud će stići kontratužba Srbije, kojom se i Hrvatska tereti za isti zločin.
Beogradski mediji prenose da čim budu završene tehničke pripreme, moguće i pre kraja 2009. godine, sudu će biti predata tužba u kojoj se navodi da su Srbi koji su početkom devedesetih godina živeli u Hrvatskoj bili žrtve genocida.
Kako saznajemo, tvrdnje da je hrvatska vlast odgovorna za genocid, biće potkrepljene pozivanjem na haške optužnice kao i na procese koji su, protiv optuženih za ratne zločine, vođeni i u Hrvatskoj.
U tužbi će se naći podaci o zločinima počinjenim u Gospiću, Sisku, Pakračkoj poljani, Karlovcu, Osijeku, Paulinom Dvoru, Medačkom džepu, na Maslenici i naravno tokom operacija Bljesak i Oluja.
Sudu će biti predočeni i podaci o žrtvama i to ne samo onim koje su stradale u sukobima do 1995., nego i onima koji su stradali posle ratnih okršaja ili u pokušajima da se vrate iz izbeglištva.
Tužba protiv Hrvatske sadrži i istorijski presek srpsko-hrvatskih odnosa sa naglaskom na događaje iz Drugog svetskog rata. U tom kontekstu biće pomenuto i masovno stradanje Srba u ustaškom logoru Jasenovac.
Iako je, u međuvremenu, bilo spekulacija da bi dve zemlje mogle da prevaziđu sukob dogovorom van sudnice, do njega nikada nije došlo, a Vlada Srbije, u novembru 2008. godine donela je odluku da odgovor na hrvatsku tužbu bude protivtužba.
|
Predsednik Srbije Boris Tadić kaže da ne treba žuriti sa podnošenjem tužbe Srbije protiv Hrvatske za genocid nad Srbima tokom sukoba od 1991. do 1995. godine.
Tadić kaže da bi bilo daleko bolje da ni Hrvatska nije podnosila tužbu protiv Srbije. "Razmislićemo. Bilo bi dobro da Hrvatska nije podnosila tužbu protiv Srbije, nego da se ta pitanja rešavaju pojedinačno, u sudskim procesima koji ne bi podizali međunacionalnu tenziju", rekao je Tadić.
Predsednik Srbije je rekao da ne treba žuriti sa podnošenjem kontratužbe nego raditi postepeno i mudro, jer se na taj način može ostvariti uspeh, kao što je to bio slučaj sa podnošenjem kandidature za članstvo u Evropskoj uniji ili viznom liberalizacijom.
"Nadam se da možemo da poboljšamo odnose sa Hrvatskom", rekao je predsednik Srbije. |
Tadić: Ne žuriti sa tužbom
