Vozovi puze, mašinovođe u strahu

Poslovni voz Beograd-Bar, nekadašnje putničko čedo barske pruge, već više od pola godine ne nalazi se na redu vožnje Železnica Srbije, a zbog katastrofalnog stanja u kome se na nalazi cela pružna trasa, ostali vozovi, koji još puze po njoj, očigledno broje svoje poslednje mesece i putnike.

Miloš Ivić, profesor na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu, kaže da o ukupnoj situaciji na pruzi najbolje govori podatak da su na četvrtini pruge kroz Srbiju uvedene lagane vožnje sa brzinama do 30 kilometara na sat.

Istovremeno, Vidosav Radojević, predsednik sindikata mašinoviđa Solidarnost iz Užica, kaže da je deo pruge od Užica do crnogorske granice u takvom stanju da je putovanje više od opasne avanture.

Beda na barskoj pruzi

- Trasu pruge dugu 90 kilometara od Užica do crnogorske granice putnički vozovi su do pre deset godina prelazili za jedan sat i 25 minuta, a danas im treba sat više, ali i mnogo sreće.

Prosečna brzina na ovom delu pruge je 35 kilometara, a projektovana je oko 80 kilometara. Šine su propale, pragovi su truli, lokomotive dotrajale, sve oko pruge je propalo i propada, odnosno raspada se kompletna infrastruktura. Usled svega, bezbednost putnika i železničkog osoblja je maksimalno ugrožena - kaže Radojević, ponavljajući više puta izrečen sindikalni zahtev za hitnim generalnim remontom pruge.

Direktor Direkcije za infrastrukturu Železnice Srbije Milan Maksimović je još tokom proleća ove godine izjavio da Železnice imaji završenu studiju za generalni remont pruge koju su od donatorskih sredstava uradili CIP i italijanski Italfer i da će se iz studije ići direktno na glavni projekat i pripremiti sva projektna i tehnička dokumentacija kako bi počela revitalizacija pruge.

Međutim, kako se ispostavlja, glavni projekti nisu još urađeni, a samim tim nema ni toliko očekivanog ruskog kredita od 800 miliona evra za obnovu železničke infrastrukture u Srbiji.

Čekajući ruski kredit, ili čekajući da sa barske pruge nestane i nekoliko preostalih putničkih vozova, mnogi veruju da je turistička uskotračna pruga u Mokroj Gori danas jedina svetla tačka na srskom železničkom polju.

Sjaj "ćire" u Mokroj Gori

Drugi, međutim, veruju da je upravo mokrogorski projekat "ćire", sa sve zajedno pratećim vilama, restoranima, putevima, bazenima i, jedan od krivaca što se danas u dva vagona putničkog voza od Beograda do Užice vozi pet radnika Železnice i četiri druga putnika.

Treći su ubeđeni da su glavni krivci za propast barske pruge u poslednjih desetak godina ili u zatvoru ili blizu zatvora.
 

Retrovizori sa buvljaka   Vidosav Radojević Slike i prilike na barskoj pruzi ilustruju i gotovo svakodnevne slike na Železničkoj stanici u Užici.   Kako su nama objasnile užičke mašinovođe, zbog nedostatka retrovizora na lokomotivama, oni su prinuđeni da iste, o svom trošku, kupuju na buvljacima i potom ih kače na lokomotive. - Evo kako funkcionišememo: mašinovođa kompozicije koja stiže iz Beograda u Užice voz na stanici predaje kolegi, ali prethodno sa lokomotive skida svoj retrovizor i stavlja ga u torbu!   Vozovođa koji preuzima lokomotivu istovremeno iz svoje torbe vadi drugi retrovizor, kači ga na držač iza prozora, pali mašinu i nastavlja put ka Prijepolju - pojašnjava mašinovođa Vidosav Radojević.