Iz Srbije (opet) sve više zahteva za azil
Broj državljana Srbije koji traže politički azil u Nemačkoj u septembru je vidno porastao u odnosu na ranije mesece.
Dok su u junu i julu 91 odnosno 82 građana Srbije zatražila azil u Nemačkoj, u septembru ih je, prema podacima Saveznog ministarstva unutrašnjih poslova u Berlinu, bilo 137.
Od januara do avgusta 2011. je 1.913 ljudi iz Srbije zatražilo azil u Nemačkoj. Više je bilo samo još azilanata iz Avganistana, Iraka i Irana.
Prošlog meseca je znatno porastao i broj podnosilaca zahteva za azil za Kosmeta, čijim građanima je i dalje potrebna viza za ulazak u Nemačku i druge zemlje EU potpisnice Šengena.
Među građanima Srbije je u avgustu udeo onih koji dobiju azil ili drugi pravno regulisani status u Nemačkoj, kao i prethodnih meseci, bio ravan nuli.
Nemačke vlasti su još u oktobru prošle godine za državljane Srbije ukinule finansijsku pomoć za odbijene azilante koji pristanu da se dobrovoljno vrate u domovinu. Tada je procenjeno da je suma od 600 evra, koliko pomoć za dobrovoljne povratnike iznosi, ključni razlog za uvećani broj pridošlica iz Srbije.
U međuvremenu je broj podnosilaca zahteva za azil opao sa više od 1.000 u oktobru 2010. na manje od stotinu u junu i julu, da bi u avgustu iznova porastao.
Predstavnici Evropske komisije izrazili su zabrinutost zbog porasta broja "lažnih azilanata" iz pojedinih zemalja Zapadnog Balkana, zbog čega je komesarka za pravosuđe i unutrašnje poslove Sesilija Malmstrem od vlada Albanije, BiH, Crne Gore, Makedonije i Srbije zatražila da odgovore šta "neodložno čine" da se to spreči i izbegnu loše posledice po bezvizni režim.
Upozorenje
Berlin je ranije u bilateralnim kontaktima u više navrata upozorio Beograd da mora sprovoditi dosledne mere za smanjenje broja građana Srbije koji u Nemačkoj podnose zahtev za azil. Prošle godine je bavarski ministar unutrašnjih poslova Joahim Herman nagovestio mogućnost ukidanja vizne liberalizacije, ako se taj problem ne reši. |
